Izađem iz kuhinje kojom se šire opojni, slatkasti mirisi i čim se sakrijem od Marijinog pogleda pustim kosu iz umršene punđe, te je nanovo svežem u tobože još nemarniju, još više na glavi. Nabacim smiješak i krenem prema garaži. Smiješak mi blijedi već na ulazu, usne mi ostaju blago razdvojene dok upijam prizor pored oldtajmera. Izgleda kao nov. Njegova pohabana, izblijedjela boja sada je jarka. Presijava se na zracima sunca koji dopiru kroz visoko postavljen prozor. Idealna je pozadina muškarcu nagnutom ispod podignute haube auta. Okrenut mi je leđima. Ne vidi me. Savršen trenutak u kojem mogu snimiti sve na njemu. Sivi kombinezon, nisko spušten na njegovim kukovima, ukrašen je masnim tragovima njegovih dlanova i prstiju. Bijela, tanka majica ispod koje se nazire svaki zategnuti, oblikovani mišić sušta je suprotnost neredu koji oko njega dominira.
Napravim još koji korak ka njemu, a pogledom ne mrdam sa bjeline pod kojom se napinju mišići, kada nečim lupi po tom metalu u koji mu je zariven pogled.
Svakim korakom srce mi udara sve jače. Usne su mi suhe. Jezikom ih ovlažim pre nego što hrapavo pročistim glas. Usporeno i lijeno se podiže, još sporije okreće. Tamne oči uperi u moje lice. Pogled zadrži na usnama koje zubima grebuckam. Spazim kada mu Adamova jabučica poskoči u grlu, zatim čekić koji mu je bio u ruci spusti nazad na ivicu auta. Šake su mu prljave, masne, pretpostavljam od ulja, i poškropljene sićušnim točkicama crvene boje.
Nikada, ni u bunilu nisam pomislila da bi u muškarcu poput njega bilo nešto seksi. Moj tip muškaraca bila su uglađena gospoda sve dok ovaj što me guta pogledom nije zasjenio svakog od njih. Izgleda poput mokre fantazije. Seksi, napet mi je da boli.
“Volan se zaključao, ispraznila si akumulator, ne radi klima.. Šta te je dovelo?“ Oči mu se smiješe dok počivaju na mojima. Od intenziteta njegovog pogleda toplina se širi mojom nutrinom, a njegov glas izaziva komešanje nisko u mom trbuhu.
“Imam krpelja…“ kažem, a vrućina mi se razlije licem “…na zadnjici i ne mogu ga sama izvaditi.“ Par trenutaka me gleda bez reakcije, kao da procesuira što sam mu rekla, a onda se grleno nasmije.
“Hoćeš reći kako ti treba moja pomoć?“, pita me između dva napada smijeha.
„Pa da, Viki kaže…“
„Znam da se gadi, da ne smije.“ Korakne ka meni. Oči su mu sjajne od smijeha.
Prekidam ga kako bih objasnila što treba napraviti. “Vidi, Bojane, samo zakačiš noktima i isčupaš ga. Lako je. Imala sam jednog ispod koljena, sama sam ga izvadila, ali ovog ne vidim.“ Pogled mi pobjegne na njegovu raštrkanu kosu kroz koju imam poriv prošetati prste. “To je minuta posla“, dodam.
“Imam ja za tebe mnogo više od minute“, namigne mi i produži prema umivaoniku uza zid. Obriše ruke i krene prema meni. Lascivnim pogledom žari svaki milimetar moje kože.
“Da vidim, Glorija“, kaže, a glas mu je za nijansu hrapaviji nego maločas.
“Uh!“, kažem kroz izdah. “Neugodno mi je… Malo.“
“Opipao sam ti guzu već, sada ću imati priliku i da je vidim.“ Glas mu je jednak šapatu. “Hvala, krpelju“, doda vragolasto kada mi se sasvim primakne. “Digni haljinu, Glorija. I okreni mi guzu“, naredi. Diše mi u lice. Dah mu miriše na mentol. Uvijek. Prsti mi polete ka porubu haljine, ali ih momentalno zaustavim kada on baršunasto doda. “Ili sve prepuštaš meni?“ Ne suzdržavam se. Već sam očima na njegovim preponama, grba na njima navodi krv da jače struji kroz moje žile. Požuda diktira naredne poteze. Dok mi srce tutnji u grudima, zubi mi se zarivaju u donju usnu. Bez riječi mu okrenem leđa. Sporo i zavodljivo.
????? ????? ??????? ???č? ? ?????? ?????? ?? ℙℝ????? č???????
