Uzela je moju ruku i stavila na svoj stomak. Privukla telo skroz uz mene i okrenula se.
Poljubila me je još jednom i pogledala u oči.
„Lepo je.“ Kratko je rekla i ušuškala glavu u jastuk.
Gledao sam je malo i slušao kako se disanje smiruje.
„Spavaj i ti malo. Probudiću te ja kasnije, ne brini.“ Reče i pomazi me rukom po obrazu.
Žao mi je bilo da zaspem pored nje, ali je ona umilno disala i oboje zaspasmo.
Nadam se brzom budjenju…