– Moram malo da se probudim, da dođem sebi, onog moga idiota nema kući. Dosadno mi, sama sam, nepoznam grad, nepoznam ljude. Svi me čudno gledaju, kao da imam slonovsku surlu.
Mislio sam reći, pa kono toliko si jebozovna, da mnogi već danima ručno rade posao. Ali šutio sam i gledao je, zaključujući da idila dosta puta ima drugu stranu medalje.
Donio sam još jedan viski i ponovo nazdravio svojoj komšinici, opet je eksnula. Moju konu je nešto mučilo, bila je kod mene na balkonu, a ja sam imao samo jednu želju, da nađem ključ do njenog međunožja. Bio sam opsjednut svojom komšinicom, bila je vrhunsko parče pičke i toga je bila svejsna. Nema muškarca u mom bloku, koji nebi debelo platio, da mu kona dođe u posjetu, ja sam je primamio sa kavom.
Počeli smo priču o životu. Pa zašto sam sam, gdje je gospođa, upitala je kona.
– Na poslu, danas radi iako je vikend.
– Moga nema, i neće ga biti još cijelu sedmicu, otišao negdje na sjever, na Island ako se ne varam. Samo ga novac zanima, a ja među četiri zida, patim. Neću dugo, moram naći način, kako da živim, kada njega nema kod kuće.
Malo je falilo, da nisam rekao, pa ženo draga, kada god sam sam kod kuće dođi, da ti liječim rane.
Kona je popila kavicu i otišla u svoj stan, samo su nas zidovi dijelili.
Napravio sam ručak za djecu i sebe, kada su se najeli sinovi su izašli van, da se igraju. Ja sam legao na balkon, da malo uživam na suncu. Pasalo mi je da se malo odmorim, i pokušat istisnuti svoju konu iz glave. Ali nije išlo, nikako. Žena je bila alfa ženka, imala je sve što se poželjeti može. Bio sam ko pubertetlija napaljen. Sve bi dao, da ju položim. Ali sam se sjetio one kineske poslovice, i bio sam svjestan da se ne smijem igram vatrom. U mojoj glavi je bio pravi košmar. Želio sam je, a bio sam siguran, da me nebi odblia. Ali pitao sam se kako napraviti prvi korak, a da nebude opažen. I onda se dogodilo.
– Alo komšo, moželi kavica kod mene, sama sam ko duh. Ubija me samoća, ajde dođite, da popijemo kavicu. Biće i nešto žestoko, pasaće vam poslije ručka. A možda ćete otjerati tamne misli iz glave.
E tamne misli, tamne misli su me obsjedale. Kako doći do koninog međunožja. Ustao sam pogledao gdje su djeca, igrali su se, za njih je postojala samo igra. A u mojoj glavi je bio košmar, želio sam, dođem do svoje kone. A bojao sam se pogrešnog koraka.
Ustao sam i otišao kod kone, čekala me na vratima, na sebi je imala isti kupaći mantil od jutros. Bila je namirisana. Ušli smo u dnevnu sobu, koja je bila izuzetno ukusno uređena.
– Sjedi komšo, evo i jasam skuvala kavicu, ali ne miriše kao vaša, niti blizu. Imam Irski viski, meni više paše, može čašica.
– Može ali samo čašica, rekao sam joj.
Kona je nasula u čašu i sjela kod mene. Što me je samo dodatno zapalilo. Pili smo kavicu, meni je pasala.
Poslije par minuta, kona je ustala i spustila roletnu na prozoru, volim romantiku rekla je kratko. I sjela gotovo uzame. Ruke su mi se znojile, nisam znao kuda ću sa njima. Kavu sam popio, viskija više nisam htio.
– Komšo kako živite, iznenada me upitala komšinica?
Predobra priča
jest