Nije bilo kasno kada su izašli sa splava i pošli kući, možda desetak sati.. popeli su se uz Savski nasip i krenuli niz betonsku stazu prema parkingu. Nisu stanovali daleko, ali je ona insistirala da idu kolima. Žalila se da se oseća umorno, ali i da joj se ide na piće kao nikada ranije. On se pobunio jer mu nije odgovaralo da strahuje od saobraćajaca zbog flaše piva, pa je ipak nevoljno pristao.
Bili su stariji bračni par, on 51, ona 48. Retko su izlazili iz kuće i ovo im je bila neobična situacija. Stigli su i da se sporečkaju jer je ona za to kratko vreme halapljivo slistila dva piva i odmah počela da zapliće jezikom. Jedva ju je odgovorio od trećeg, svestan da bi je to dovelo do pravog pijanstva.
Seli su u kola. Startovao je motor. Vozilu ispred njega su bila upaljena poziciona svetla, a iz auspuha je izlazio dim. Pretpostavio je da i oni planiraju da se isparkiraju pa je strpljivo čekao da to i učine, da se ne guraju. Ali kako se nisu pomerali, ubacio je u prvu, smotao volan i polako krenuo. Istog trenutka krenuše i oni i to unazad. Tresak je bio popriličan.
Smesta je izašao – jedan far mu je bio razbijen. Na drugim kolima nije bilo vidljivih oštećenja. Zadubio se u pregled i ne primećujući drugog vozača koji je pored njega radio isto.
– Jebote, urubio si mi lim!
Pogledao ga je – nizak, mršav klinac koji teško da je bio punoletan.
– Kako misliš ulubio? Ništa se ne vidi. I što si koji kurac krenuo unazad?
Klincu zadrhtaše usne. Bile su nekako čudno debele i ružno su štrčale na njegovom mršavom, bledom licu. Pomislio je da će mali da zaplače. Maznuo ćaletu kola pa se sad usrao od straha.
Mali medjutim pisnu tankim, histeričnim glasom:
– Sjebo si mi auto, some matori!
Gledao je malog u čudu, a onda začuo pijani glas svoje žene. Obilazila je auto kao furija:
– Šta je klinci, jel ima nekih problema, nešto vam nije jasno, a? – glumila je mangupa, verujući da neko stvarno u to može da poveruje, nesvesna koliko smešno zvuči. Celog života je pokušavao da je od toga oduči, ali nije vredelo.
Sada su automobil zagledala još dva klinca, jedan obrijane glave i gojazan, a drugi nekako bezličan, hladnih očiju i bezizražajnog lica.
Mali vozač zadrhta celim telom, maši se za pojas i izvuče pištolj, pa cevkom udari čoveka po glavi. Ovaj se zanese i ostade na nogama samo zahvaljujući tome što se uhvatio za otvorena vrata. Pored oka mu curnu tanak mlaz krvi.
– Pucaću mu u stopalo, ne, ne, u koleno! – pištao je mali, mašući pištoljem.
– Rokni ga bre u glavu – ohrabrivao ga je bezlični, pa povukao dugačak cim iz džointa koji mu je dogorevao medju prstima.
– Džemo, stani! – oglasio se bucko. – Fuksa te pali, brate, veruj mi. Jebeš to. Makni cevku. Fuksa sere.
Čovek se zagledao u ženu, opipavajući bolno mesto. Ona se, shvativši situaciju, zaledila na mestu na kojem je stajala.
– Vidi bre šta je uradio, ima da ga roknem, razumeš me Čile, prijatelj si mi. Ima da ga roknem, čuješ bre!
– Ne, Džemo! – Čile se približio malom i stegao mu rame, kao da saučestvuje u njegovom bolu. – Koj će ti to kurac? Uradićemo mu nešto bolje.
0
