Igrice 50 nijansi sive

‘Ne mogu da verujem kakva su kurvetina, Natasa’, govorio joj je njen tamnicar i ljubavnik dok se ritmicki zarivao u njenu utrobu. ‘Ne mogu da verujem koliko si napaljena i vlazna. Svidja ti se da te ovako jebem, kao kucku, je li?’ Ne, pomislila je, ne. ‘Da!!’ vristala je naglas. ‘Da! Jebite me, jebite me, molim Vas, jace, molim Vas!!’ Samo jos malo, samo jos malo, molim te, samo jos malo i svrsicu, samo jos… Kada je izasao iz nje, Natasa je zacvilela kao dete kome su oteli omiljenu igracku. Ne, nemoguce, nije mogao biti gotov, ne sada, ne… Vrtela je bespomocno kukovima, pokusavajuci da sebe dovede do orgazma, svesna da je on to mogao da vidi, svesna da ce joj se podsmevati. Umesto toga, osetila je njegove sake na svojoj straznjici, kako je cvrsto hvataju i razmicu joj bedra. Cula ga je kako je pljunuo i osetila pljuvacku na svom procepu. ‘Sada ces da ga dobijes onako kako si zasluzila’, zarezao je. Natasa nije imala vremena da razmislja o tome sto je rekao. Zaustila je da ga pita ali u tome ju je prekinuo ostar bol. On je… On… ‘NE!’ vrisnula je. ‘Ne!!! Necu to, ne, MOLIM VAS!! Ne mogu tu, ne, nisam nikada, nemojte, molim vas!!!’ ‘Kurvetino!!!’ viknuo je on. ‘Samo me jos vise palis kada tako molis!!’ Natasa se otimala, cimala lanac usecajuci kozne okove duboko u kozu svojih zglobova, preklinjala ga, ali bez uspeha. On je gurao svoj nabrekli, vreli glavic u tesni otvor njene straznjice. Ne ovako… samo ne ovako…   ‘Ne, molim vas, preklinjem Vas… ne… necu, ne mogu tu…’ Onda je izasao iz nje, za trenutak joj dajuci nadu da je odustao. A tada je osetila kako trlja svoj ud o njene strahovito vlazne usmine (i, puna stida, zadrhtala od zadovoljstva), osetila je kako ponovo pljuje medju njena bedra. Ponovo je postavio penis na njen anus, cvrsto je uhvatio za kukove i zatim se kao zver, svom snagom zario u nju. Natasa je glasno vrisnula kada je njegov kao kamen tvrdi ud usao duboko u nju. Bolelo je, ali ne onako kako se plasila, ne, vristala je od bespomocnosti, od ponizenja, od stida. Stida sto je uzima protiv njene volje, sto je uzima na silu, ponizavajuce, sto je njeno sopstveno uzbudjenje, njena sopstvena vlaznost omogucila da je uzme lakse nego sto je mogla i da zamisli. ‘Uhh, kurvetino, kako si tesna, kako si jebeno tesna, ti ga zaista nikada jos nisi imala u dupetu?’ ‘Ne! ne! Molim Vas!’ bilo je sve sto je mogla da kaze, ponovo i ponovo dok ju je on, cvrsto je drzeci za kukove uzimao sve jace i jace. ‘Ne mogu da verujem da je takva drolja kao sto si ti jos uvek nevina na guzi. Mislio sam da me lazes, kurvetino, da se pravis fina!!!’ Natasa je vristala dok ju je njen mucitelj uzimao sve brze i grublje. Njegovi nemilosrdni naleti su je rasirili, ucinili prohodnijom i sa zaprepascenjem je shvatila da bol postepeno ustupa mesto nekom stranom, cudovisnom osecaju ispunjenosti… osecaju zadovoljstva. Ne… to je bilo pogresno…. to je bilo… prljavo… to je… To ju je palilo… Fizicki… Ali jos vise… jos vise ju je palilo sto ju je uzeo grubo, protiv njene volje na najprljaviji nacin, kao najjeftiniju kruvu, onako kako se samo ponekad usudjivala da masta. Uzeo ju je potpuno, bez ostatka, lomeci njenu volju, ne obaziruci se na njene molbe i preklinjanja, ne obaziruci se na njen bol, ne interesujuci se za njeno zadovoljstvo. Natasa je gorela u licu. Zar ovo, pitala se? Zar sam ovo trazila? Zar sam ovo ja?