Ima li šta lepše?-prvi deo

Dugo sam sa Zanom.od prvog pogleda upućenog mi,-znao sam da me hoće.da. znao sam i da ja hoću nju, ali samo za sex. bio sam mlad, bas mlad.tek svršeni visokoškolac koji se zaposlio u njenoj ustanovi. plenio sam duhom…lepotom..muževnošću…sve devojke, pa i žene su me zagledale. a i nju.jurili su mnomci i oženjeni…i do mene su dopirali glasovi kako je jebe šef. i njen i moj.nije me bilo briga za to, jer hteo sam je samo jebati pa neka i dobijem otkaz ali, nije bilo baš tako.čak šta više…izlazila bi samnom i nije bilo prilike da bude s drugim.ali tih prilika ja 15 dana nisam odmakao dalje od poljubaca.da,-i za ssice sam je hvatao.male a čvrste.vrat dug, zategnut gladak i beo.lice lutkastosa krupnim zelenim očima.visoko izvijene obrve ispod kojih su nemirno treptali ovalni kapci.trepevice duge i guste. a nos prav simetričan i s obe strane kao fini falon zategnuti obrazi.usne nabubrele… sočne,-uvek crvene i vlažne. a dole, ispod sisica ravan stomak za koji se zalepila lagana haljina.pratla je uzak struk i izbačene visoko podignute kukove. a , onako kratka, poskakivala pozadi na guzi je svakim njenim korakom. guza natrćena…obla odmicala je peševe haljine od butina koje su se sjajile tako čiste…osunčane i ukazivale su se od pozadi svakim poskakivanjem haljinice na guzovima.noge prave..glatke, nekako vretenaste završavale su se u laganim sandalama sa visokom potpeticom. a spreda, podno stomaka, kada bi puhnuo vetar, zalepio bi tu laganu haljinu za venerin brežuljak…samo što se i dlačice nisu ocrtavale.e, tada bi se ona kao okrenula vetru leđima da jj ne pokazuje picu, ali bi to činila tako vešto da bijoj vetar tada podviro pod haljinu od pozadi i otkrio ružičaste gaćice…zavodila me znalački. i jedne noći dok smo se u mojoj “fići” milovali goli na mesecini,-nije mi dala rukom među noge govoreći:”nevina sam….nista pre braka”.kako sam popio malo više viskija to sam bio grub…da bio i grub i bezobrazan. ošamario sam je i rekao:”a šef može da te jebe…”. ništa mi ne govoreći, počela je da se oblači i izlzi napolje u mesečinom okupanu još nekošenu livadu.kada se okrenula da zalupi vratablesnula joj je na meesečevom zraku iskra na obrazu.suza!.gledao sam u vitku figuru kako se udaljava od “fiće” ka obližnjem asvaltnom putu.pa ona hoće stvarno u noć sama.nigde kuće, a do grada 10ak kilometara-pola puta kroz šumu!.otreznime ova pomisao.izletim iz kola i potrčim zanjom.stignem je i nasilu vratim u auto.usput mi šapuće “više te nevolim”! pa zar me volela?luda glavo ovakvu lepotu šamaraš! dugo ćutimo u kolima.pušim dok ona jecajući gleda kroz prozor…”pa zar si ti mene volela”?-pitam je paleći ko zna koju cigaretu po redu. jecajući mi odgovori:”ti u svojoj obesti ništa nevidiš”. “šta davidim”? “da sam svaki dan s tobom…da se ne razdvajamo…da ti zajmim pare…plaćam piće….kupujem cigarete…ne odvajam se od tebe”. “hoćeš da me uhvatiš….da te ženim….a drugi te jebe”.opet uhvati za bravu i pođe napolje,-no, nedadoh joj. “pa pričaju ti tako…”-rekoh nekako pokajnički. “pričaju oni što su hteli da me jebu a nisam im dala.nikom nisam dala! ja hoću da je poklonim onome koga ću celog života voleti”..