Dani su tako prolazili u jebanju i ludovanju. Nastavak priče “Incest u familiji – IV dio”. Doslo je leto po ceo dan sam bila u kuci i u basti. Sve je funckionisalo besprekorno. Samo je Brat delovao zaista umorno. Nas dve smo skupile lovu, koju smo stedele da mu pokonimo da on ode na more. Da se odmori i od posla i od nas dve. I da eventualno kresne neku drugu.
Bila je to strasna borba. Nije hteo. Reko je da nam lova treba da bi mogli ljudski da zivimo, da mi nemamo pravo sada na odmor, da nece bez nas dve i da i nama treba odmor… I tako dalje.
Medjutim, nekako smo ga ubedile. Samo deset dana.
Provalila sam da i ja i mama uzivamo kada je njemu dobro. On pa on. Nisam bila ljubomorna jer musko je musko. Tako sam vaspitana.
Otisao je u petak uvece vozom za Bar. Mi smo prvu noc spavale normalno. Ali vec smo druge noci prepricavale kako smo se karale i kako mozda braco sada krese neku strankinju.
Medjutim, u nedelju ujutru Brat je bio sabajle na vratima. Nismo mogle da verujemo. Mislile smo da se nesto dogodilo. I jeste.
Brat je seo mrtav umoran i rekao nam da je video neke ljude iz Bosne koji su se borili s tatom i da oni pouzdao tvrde da on nije poginu sa ostalim koji su stradali u akciji za koju su nam rekli da je i tata u njoj stradao.
Zanemele smo.
Rekli su mu da nije sahranjen ni u jednoj od grobnica gde su shranjivali borce iz te akcije.
Kaze da su mu rekli da pitamo UNPROFOR da mozda nije negde u zatvoru. Nasa golgota je trajala mesecima, obijali smo vrata i saltere ali niko nista nije mogao da nam kaze.
Svo vreme jebali smo se, cuteci. Bilo je to tuzno jebanje. Ali nismo odustajali ni od jebanja ni od trazenja tate.
I kako to vec obicno biva kada smo vec poceli da gubimo nadu da cemo ga naci i kada smo gotovo rutinski se raspitivali za njega, kao da je neko tudji dogodilo se cudo.
Legle smo negde oko 11 sati. U neko doba cule smo glasove. Poskakale smo iz kreveta i videla brata i tatu kako dolaze. Ljudi moji ako reka moze da nastane od suza onda je cudo kako te noci nije nastala. Samo smo plakali.
Tatu su u nekoj razmeni vratili on je takodje cuo da mu sin radi u nekom kaficu… Za samo dan ga je nasao. Braco je pricao da kada ga je video u kaficu gde dolaze samo fensi face onako odrpanog i mrsavog da ga nije prepoznao. Dosli su kuci kasno jer je cela kafana htela da ga casti. Svi sa neskrivenom srecom u srcu gledali kako se otac i sin grle placuci. Nisu bili jedini koji su plakali u tom kaficu.
Gazda je braci dao slobodno mesec dana i 5000 maraka. To se ne moze opisati niti imam nameru da o tome pisem. Celu noc smo pricali. Tata je bio uticen, tuzan i slomljen…
Ali komandu je preuzela mama koja je dobila takvu snagu da se i on brzo trgnuo. Kakav je mama spic odrzala:
– Ti imas dvoje dece, ti nemas pravo da budes slab, kada oni odrastu i osposobe se za zivot budi kakav hoces… Samo osmeh ocu da ti vidim na licu. Sta ako si bio u zarobljenistu, i drugi su. Ostao si ziv i zdrav… Da te nisam cula kako se zalis. Sada krecemo u akciju. Za dve godine ima da zivimo u nasoj kuci, kao pre, kao nekada. Akcija pocinje ove noci. Nemoguca misija.
