Mamica treba debelog i tvrdog

Novi Zagreb, baš kao i svaki dio bilo kojeg grada u svijetu koji je rađen kao spavaonica, ima svoje ekstreme. Bilo od onih najsiromašnijih do onih malo razvikanijih za srednju radničku klasu koja si je eto mogla izdvojiti malo više eurića po kvadratnom metru. U takvom smo nekako i mi stanovali. U biti sad sam ostao samo ja, jer su se starci preselili u viksu koju smo imali u Pokupskom. U biti, pola firme od starog je imalo tamo vikse, pa sam imao osjećaj da im je to izgovor da odu nesmetano cugati ranije dok je još delal. Eto, nekad si mogao i sa plaćom u Gredelju napraviti viksu uz Kupu, a danas jedino ako mazneš neku lovu u firmi, pa te ne skuže. No da, dok su oni uživali u prirodi uz Kupu, ja sam se gušio u ljetnim večerima uz komarce i nesnosnu sparinu koja je vladala Travnom. Ako si izašao van u park ispred zgradurine pojeli bi te komatci koji su opsjedali okolne breze i čemprese, a dolazili bi iz pravca Save i Bundeka, a eventualno i neki sa Jaruna. Moja ekipica u kasnim dvadesetima je znala zauzeti neku od klupa, pa bi cugali pivicu, razglabali o poslu, te novoj Dinamovoj akviziciji za novu sezonu. Te rasprave bi izazvale visoke tonove, koje bi smirio samo nailazak neke od zgodnih susjeda. A onda bi išla dobacivanja. Nismo znali da li se koja zacrvenila zbog mraka. U moru tih žena, cura, susjeda i djevojaka meni je za oko zapela Mihaela. Majka dvoje djece koja je većinom bila doma sa klincima. Muž joj je radio negdje u Qataru kao pilot, pa nije ni morala raditi, mada sam znao da je frizerka po struci, jer bi ponekad odradila neki vikend kod frendice u salonu. Pogotovo kad su bile neke svadbe, krizme ili krštenja u kvartu. Iako je rodila dva puta izgledala je savršeno, osim onih strija na trbuhu i butinama, ali nije bitno to kad jebeš. Duga plava kosa boje meda, plave oči i solidne sise, te poveća guza i stalni osmijeh na licu uokviren u brendirane krpice koje je nosila. Po zimi me znala izluđivati onim baršunastim i uskim trenirkama koje bi lijepo ocrtavale njenu guzu. A sada je uvijek nosila one vruče hlačice iz kojih je kipilo njeno meso. Bila je nekako sigurna sa dvoje djece uz sebe da joj se nitko neće nabacivati, pa nije pretjerano brinula. Barem dok ju nisam sreo jedan dan u liftu kad sam se vračao sa posla. Stajala je pred liftom sa rukama krcatim vrečicama iz dućana i čekala lift koji je bio jako spor kod nas. Ponekad kad bih se vozio sam sa njim mislio sam da će izdahnuti na pola zgrade. Ja sam inače stanovao na vrhu, a Mihaela kat niže, baš ispod mene, pa smo imali dug put za doma. – Ooo.. Markec, kak je? -rekla je patronatskim tonom, a bila je barem dvije godine mlađa od mene. – Hej Mihač, evo s posla.. -nisam joj ostao dužan, a moj pogled se već ljepio za njen bujni dekolte gdje je grudnjak podupirao one dvije bijele lopte os njenih sisa- A ti, kaj ima kod tebe? – A niš.. -rekla je sa nekom dosadom u glasu, pa nastavila- Odvezla sam klince jutros kod mame, jer farbam njihovu sobu, pa sad idem iz kupovine i viditi kaj još trebam napraviti..