Nismo culi kucanje, tek se, najednom nad krevet nadvila kovrdžava glava Rokijeve sestre. Zbunila se, na trenutak, a onda uz hiljadu izvinjenja (njen dah je mirisao na alkohol), krenula ka vratima.
– Nemoj se izvinjavati, hteo sam da ispadnem frajer. – Pridruži nam se.
Sanja, tako se zove Rokijeva sestra, stajala je neodlucno u vratima. Pogledom je letela po Nataši, pa po meni, i opet Nataši.
– Zašto ne?, rekla je brzo, još brže zbacila sa sebe odecu i najbrže na svetu našla se pored nas u krevetu. Bio sam zatecen. Nemam nikakvog isustva u bilo kojoj kombinaciji izuzev 1 + 1, ali ja sam imao Natašu, i mislio sam da sada sve mogu. Ipak, želeo sam Sanji da stavim do znanja da je uljez, pa sam nastavio sa Natašom tamo gde nas je prekinula. Ali Sanja nije mirovala. Ja sam ljubo Natašu, ona je trljala svoje telo uz moje. Grickala mi je vrat, a njeni prsti su zapoceli hitru igru u mom cmaru. Nisam mogao da se pravim da nije tu, ali nisam želeo ni da odgovorim na njena zadirkivanja.
Spustio sam se niže i poceo da ljubim Natašin klitoris.Ona je pocela teško da diše, izvila je telo kao luk, a meni je bilo tako slatko, i tako sam se zaneo da nisam ni primetio kada joj se Sanja primakla. Kada sam podigao zatekao sam stravican prizor: Sanja je sisala i grickala Natašine dojke, a ovu ju je obgrlila, prislonila lice uz njeno i nešto šaputala. Uvredeno sam se odmakao na ivicu kreveta. To je Sanja vešto iskoristila, njena ruka je poput zmije poletela ka Natašinoj mackici i ja sam lepo mogao da vidim kako joj prsti utanjaju u Natašino vrelo telo, kako njeni prsti zapocinju igru koju sam malo pre ja vodio, i kako se moja devojka grci i stenje od zadovoljstva. Njihove usne su se spojile, u cini mi se, beskonacan poljubac.
Sada je Nataša obuhvatila Sanjine lubenice (Sanja ima ogromne sise), stiskala je bradavice i neštedimice ih grizla. Nije mi se svidela ova slika. Nataša je trebalo da bude moja i ja sam bio spreman da se borim za nju. Primakao sam se i pružio ruku ka devojci. Tada sam dobio jak udarac u slabinu – Nataša je u želji da se što bolje preda Sanji promenila položaj, a ja sam se našao na putu. Gotovo me je izbacila sa kreveta.
Taj udarac nije bio ništa u poredenju sa onim koji je moja sujeta dobila. Do malopre, gospodar i voda igre, sada sam se postideno i uvredeno oblacio, a da ni jedna od devojaka nije to registrovala.
Sa dovratka sam još jednom bacio pogled na uzavreli krevet: više nisam mogao da razaznam gde je cija ruka, noga ili glava. Devojke su predstavljale neprekinuti splet tela, uzdaha i stenjanja. Umesto da budem dasa sa dve ribe, ostao sam bez ijedne. Jednostvno, u ovom spletu bio sam suvišan.
