ovako već da!», još uvijek ukočeno hodajući nastavila je prema dnevnom boravku. Samo sam se nasmijao i
zavrtio glavom. Već sam navikao koliko je promijenila ponašanje zadnjih par mjeseci. Drastično! Da može
vidjeti snimke sebe kada se otrijezni, ubila bi se. No, ja sam kao tinejdžer u tome na neki način i uživao.
Zabavljalo me, a nisam kužio da to s njene strane nije bilo posve naivno i nedužno.
Natočio sam nam svakome prst viskija i spustio čaše na stolić. Ona se već ugodno skutrila na kauču. Euforija je
nestala, glava joj je mrtvo ležala na naslonu i činilo se kao da će se svakog trena onesvijestiti. Ruke su joj bile
širom raskrečene, a noge spojene kod koljena, lagano su se širile prema dolje. Protresao sam je, dodao joj čašu i
sjeo kraj nje. Gledala me istim onim iznenađenim pogledom sa stepenica – kao da me prvi put vidi, i sada joj taj
stranac daje čašu s plutonijem.
«Živio ti meni!», sve je strusila u jednom gutljaju. Ja sam polako pijuckao i proučavao je. S jedne strane nisam
mogao podnijeti koliko se srozala, a s druge, nekako mi je ovakva bila kul.
«Daj, već si popila! Trebaš polako, da ti traje.»
«Je, baš, hahaha! Nego…šta se s tobom zbiva…?», pokušavala je pokrenuti neki razgovor.
«Ništa. Nego, gdje si bila večeras?»
«Bzvejz.. samo s curicama s posla», opet se nasmijala. «Bezveze», ispravila se.
Ugurala je jezik u praznu čašu pokušavajući isisati nešto iz stakla, a kada joj to nije uspjelo uz glasan tresak ju je
zveknula na stolić. Kada se opet naslonila, nije potražila kauč već moja prsa.
«Jesi dobro?»
«Ha…! Super! Kaj se ti opet brineš, pupek?»
«Čini se da si malo pijana…»
«Ma daj, koja si ti bebica… okej sam…»
Nakon duge pauze opet sam nam dotočio.
«Željko, žao mi je, sine…»
«Zašto ti je žao?»
«Zbog svega ovog…mene, Lane…kurca, palca…baš mi je žao.»
Duboko sam uzdahnuo, «Nemaš beda…»
«Kurac nemam! Misliš da nisam svjesna da sam sve sjebala? Da sam to ja – sjebala? Mala je ko zna gdje i radi
ko zna kaj…kurva, narkomanka, pitaj boga, jebote! A mama, gle mamicu, pizdu materinu…pa sam pogle
mamicu! Jedino si ti kak treba, s tobom nisam sfušala. Jelda da s tobom nisam sfušala, sine?», podigla je glavu i
gledala me iz kosa.
«Nisi mama, sve si super napravila.»
«I vidiš kak si pristojan…i slatki…», opet je spustila glavu na moja prsa. «I sav si znojan, mačak.»
«Vježbao sam, rekla si da se ne idem oblačiti», bilo mi je bed da joj ne smrdim.
Mama se samo smijala i pružila ruku prema čaši. Tako se izvila da je skoro pala na pod.
«Još jedno!»
«Mislim da si zbilja dosta popila…i previše.»
«Ma daaaj! Pa jesmo prijatelji il kaj?»
Nasmijao sam se. Bože koja glupa situacija! «Ok, ok, al to ti je zadnje! Onda lijepo u krevet!»
Primila je čašu s obje ruke i žmirećki pila.
«Samo me ostavi tu, bit ću dobro.»
«Ma ne možeš na kauču spavati, odnijet ću te u krevet.»
Primio sam je u nabildane ruke i odnio u spavaću sobu. Položio sam je na rub kreveta mičući plahtu u stranu.
«Idemo, upadaj…»
Jedva je stajala. Klatila se kao šiba na vjetru i zaklopljenih očiju otkopčavala haljinu.
«Mama, šta to radiš..?»
0