Helena je mislila: – „Ne želim spavati. Samo sam htjela biti sama kako me Daniel ne bi vidio kako plačem. Sada moram učiniti sve da Daniel bude sretan. Moram se ponašati kao njegov prijatelj, a ne kao njegova mama.”
Nakon nekog vremena, Helena se okretala u krevetu. Razmišljala je: – „Ne mogu spavati. Možda je prevruće. Mogu se skinuti.”
Helena se skinula i ponovno pokušala zaspati.
„Kvragu, ne mogu spavati. Idem u boravak popiti kavu.” – mislila je.
Napravila si je kavu i sjedila, ali ubrzo je došao Daniel.
Helena: – „Ni ti ne možeš spavati?”
Daniel: – „Nikako. Spavao sam u avionu i sad ovo…”
Helena: – „Želiš li kavu? Ili si možda gladan? Mislim da možemo uzeti doručak ako želiš.”
Daniel: – „Da, naravno, doručak i kava su ono što mi treba.”
Helena: – „U svakom slučaju moramo istražiti ovaj hotel.”
Daniel: – „Ok, spreman sam za 2 min.”
Helena: – „Daj mi 3 minute, ha ha.”
Helena je otišla u sobu i obukla ljetnu haljinicu. Razmišljala je: – „Hmm, možda izgleda previše otvoreno, previše za moje godine. Ali moram se ponašati mlađe zbog Daniela.”
Helena je izlašla iz sobe u kratkoj ljubičastoj ljetnoj haljinici. Tanke naramenice otkrivale su njena prekrasna ramena i dubok dekolte koji pokazuje da ne nosi grudnjak, dok haljina jedva pokrivala njezinu guzu.
Helena: – „Nešto nije u redu? Da, misliš da je previše…”
Daniel: – „Ne, u redu je. Samo sam očekivao da će mama izaći iz sobe, a ne Mia, ha ha.”
Helena: – „Ha ha, znam da misliš da je ovo prikladnije za Miu, a ne za mene.”
Daniel: – „Ne znam, ali znam da izgledaš mladenački.”
Helena: – „O hvala. Pa mogu ići ovako?”
Daniel: – „Da, naravno, idemo.”
Daniel i Helena sišli su na recepciju. Recepcioner je ljubazno pozdravio na španjolskom a onda nastavio na engleskom: – „Dobro jutro, kako vam mogu pomoći?”
Helena: – „Dobro jutro. Sinoć smo došli pa ne znamo u kojoj je prostoriji doručak…”
Recepcioner: – „O da. Vi ste gospođa Riktiks, zar ne?”
Helena: – „Jesam.”
Recepcioner: – „Molim vas trenutak, moj šef želi razgovarati s vama.”
Helena: – „Ima li problema?”
Recepcioner: – „Ne, ne. Ne, nema problema gospođo.”
Recepcioner je ustao i otvorio vrata iza sebe.
Recepcioner: – „Waldemar, gospođa Riktiks je ovdje.”
Waldemar: – „Ok, dolazim.”
Waldemar: – „Dobro jutro gospođo Riktik. Ja sam Waldemar Higgins, zamjenik upravitelja hotela.
Helena: – „Helena Riktić, drago mi je.”
Waldemar: – „Jako mi je žao zbog problema zbog kojeg je vaš muž morao otići. Mogu zamisliti kako se sada osjećate. Znam da možda osjećate da vam je odmor uništen, ali mi ćemo se potruditi da vam boravak ovdje bude barem malo bolji. Nego, imate li kakvu informaciju kako je partner g. Riktika?”
Helena: – „Ne, nemam još nikakvih informacija.”
Waldemar: – „Gospođo Riktik, ako možemo na bilo koji način pomoći, slobodno me pitajte.”
Helena: – „Hvala, ali stvarno ne možete ništa učiniti da pomognete.”
Waldemar: – „Ima. Vidite, skupo ste platili ovaj apartman i sad ste ostali samo vas dvoje. Tako da imam ideju kako možemo poboljšati vaš boravak. Kad ste već skupo platili uslugu koja vam sada nije potrebna… naime, ako biste pristali na preseljenje u manju sobu, dali bismo vam zlatnu karticu – All inclusive plus. To znači da biste imali sve usluge besplatne, ne samo sve u hotelu, već u cijelom kompleksu sve besplatno. Hrana i piće u svim restoranima, diskoteke, barovi unutra i vani, beach barovi, bazeni aquapark, sve vrste opreme na sve 3 plaže, razni tretmani, masaže, najam čamaca… sve to ako se preselite u manju sobu.”
Helena: – „Hm, pa… J-ja ne znam… zvuči dobro, što ti misliš, Daniele?”
Daniel: – „Pa dobro zvuči…”
Waldemar: – „Gospođo Riktik. Idite na doručak, razmislite i onda mi kažite svoju odluku. ja ću biti ovdje.”
Helena: – „U redu, vidimo se kasnije.”
