Poševio sam neosvojivu žensku na brodu

– Duleee – reče ona sada prekorno – meni je 29 godina i nisam pala sa Marsa. Da Ajten nije ništa rekla, ja vidim po tebi da si lovac, to se oseti. – A ti? – reših da napadnem – Jesi li lovac ili lovina? – Kako za koga? – Pa za mene…? – u tom trenutku u saunu upade jedan od oficira. Jebem ga u usta. Nije morao baš sada da upadne. Možda sam i imao neke šanse kod Zagorke. Javi nam se i sede izmedju mene i nje. Čim je seo, Zagorka nas pozdravi i izadje iz saune. Sačekao sam još koji minut, pa i ja napustih saunu. Brzo sam se istuširao i krenuo da izadjem iz fitnes centra, kada momak koji tu radi mi se obrati: – Dule, ostavila ti je Zagorka poruku – reče on pružajući mi belu kovertu – A, jebaču… ako nju osvojiš bićeš car. Još je niko na brodu nije osvojio… – Ne seri – rekoh nervozno i oteh mu kovertu iz ruku. Izašao sam u hodnik i nervozno otvorio pismo. Na parčetu papira je, vidi se nabrzaka bilo napisano: „Kabina C-116 u 17 h“. Yes, pomislih i radostan krenuh ka kabini da se sredim za sudar. Presvukao sam se, uzeo iz kuhinje kvalitetno vino i uputio ka kabini koju mi je Zagorka navela. Tačno u pet popodne zakucah na njena vrata. Otvorila mi je vrata i ja udjoh. Bila je obučena u helanke koje su joj se bezobrazno pripijale uz telo i ocrtavale njenu lepotu. Stomak joj je bio go, a gore je nosila top u kome su joj sise pretile da svakog trena ispadnu napolje. Već sam pogled na njeno telo mi je naterao pristojnu količinu krvi u kurcu. – Šta ćeš za piće? – upita me pokazujući mi na krevet da sednem. – Isto što i ti. – Ja ću Campari. Može? – Naravno – rekoh – samo nek je alkohol. Nasula nam je piće u čaše i sela preko puta mene. Bezobrazno je malo raširila noge i helanke ocrtaše njenu školjkicu pičke. Jako je dobro znala da će me to napaliti još više. Kao kontru, ja se malo zavalih, tako da mi se šorc još više zateže izmedju nogu i pritom je moja budža delovala veća. – Konačno da se nas dvoje nadjemo sami – reče ona. – Kako to misliš? – Hajde, ne pravi se mutav. – Ali stvarno ne razumem… – Pa pazi, ti sloviš za poželjnog jebača na brodu isto koliko i ja. Mnogi su pokušavali da nas spoje, ali nam se nije dalo. Evo nas sada… – Ali stvarno ne znam… – bio sam iskren. Ipak je moj posao bio u delu broda gde sam imao jako malo kontakta sa ostalim osobljem. – Dobro nije važno. Hajde u zdravlje – reče i pruži čašu da nazdravimo. – Za što više i što bolji sex – rekoh ja. – Pijem u to ime. Otpismo po gutljaj gledajući se u oči i blago se nasmešili jedno drugom. – Reci mi macane, odakle se? – upita me ona. – Iz Novog Sada. Za tebe sam čuo da si iz Zagreba. – Da. Svidja mi se Novi Sad, čula sam lepe priče o njemu. – Kakve priče? – Pa da je slobodan grad, napredan u svakom smislu. Da imate puno svingera, pedera, lezbejki, ma jednom rečju sex kakav poželiš… – Pa i nije baš tako, ali se snalazimo. – E moj dragi, nisi ti ni svestan koliko je Zagreb zatucan za takve stvari. – Ne znam, nisam imao prilike… – Nisi nikad bio sa nekom iz Zagreba? – Ne…- onda reših da pokušam, pogotovo što smo oboje znali zašto sam tu – Sada će mi biti prvi put.