Kad si student imaš samo obavezu se dobro zabaviti, pojebati koju kolegicu i ponekad nešto naučiti. Na drugoj godini je sve puno lakše nego na prvoj, prvenstveno jer više nisi brucoš, ali i možeš smotati koju brucošicu na foru pomaganja u snalaženju na faksu, pa ju dobro izjebeš. Ali na kraju druge se moraš odlučiti šta ćeš na kraju završiti, a to ponekad zna biti teško, jer jednostavno izgubiš želju za onim zbog čega si i upisao faks, ali samo ponekad. A ponekad, baš nekako kao i ja, zapneš sa nekim predmetom, pa moraš na dodatne konzultacije kod profesora, u ovom slučaju profesorice. A ja sam zapeo na statistici.
Matematiku ionako nisam volio baš previše, a statistika je bila baš to, sa gomilom glupih formula i grafikona koji mi nisu nikad bili važni, pa se nisam ni trudio. Dok nisam shvatio da mi cijela godina ovisi o tome. A profačica iz statistike ionako nije bila baš omiljena na faksu, barem među studentima. Zvali smo ju kučka, a uz to je bila i nekako zgodna. Imala je 46 godina, dvoje odrasle djece, a mislim da je kćer i studirala na istom faksu. Bar su takve bile glasine. Inače, nije izgledala loše za svoje godine. Bujna izblajhana kosa, bujne sise, lijepa široka guza uvijek utegnuta u neke suknje koje su imale razrez otraga, pa bi se vidio i dio stražnjeg dijela butina. Jednom je razrez bio tako dug da se vidjelo da nosi čarape sa halterima. Da nije bila kučka kakva je bila, drkali bi na nju. Ovako.. .
Hja, ja sam na kraju shvatio šta se iza toga krije, ali na nekako teži način.
Dolazio je kraj semestra i po stanju iz statistike prijetilo mi je ljeto puno učenja, a nisam imao pojma. Možda bi mi zaključila i komad, da me frend nije nagovorio da odem kod nje na konzultacije, nekakvu produžnu nastavu, pa da probam riješiti situaciju. Branio sam se rukama i nogama, kao što se kaže, od te ideje dok na kraju ipak nisam popustio. I tako se ja stvorio kod Dr. sc. prof. Božene .. .. .. da se dogovorimo za konzultacije:
– Mladi kolega.. -započela je i onda me pogledala preko naočala, te nastavila- .. hmmm.. mislim da Vas ne mogu zvati kolega po ovome, pa ćemo prijeći samo na ime. Dakle dragi moj Domagoj.. -tu je malo zastala napravivši dramatičnu pauzu dubooko uzdahnuvši da sam se ja uplašio da bi mogli gumbi na njenoj tijesnoj bluzi popustiti pod naletom njenih sisa koje sam promatrao zadnjih pet minuta- .. ovo je katastrofa od vašeg zalaganja na mom predmetu, mada vidim da se i na nekim drugim jedva provlačite.
– Ovaj, ja.. profesorice.. mislim.. -počeo sam zamuckivati, a ona me prekinula.
– Da ste mislili Domagoje ne bi bili ovdje, jel tako? -samo sam kimnuo, a ona je nastavila- Od prekosutra svaki dan dva sata kod mene u ovom uredu sa svim priborom za statistiku, jel jasno? -opet sam samo kimnuo i ona je nastavila- Dakle vidimo se prekosutra, možete ići.
Otišao sam pokunjen, ali sam barem gledao njene velike sise i po prvi put mi se počeo dizati na nju. Nije bilo druge nego da ga izdrkam zamišljajući kako joj ga provlačim između onih bujnih sisa i svršavam po njima. Dva dana kasnije sam došao u njen kabinet naoružan ravnalima, trokutima, šestarima i kalkulatorom, te običnim i kemijskim olovkama. Odmah smo se primili posla, tj ona mi je dala zadatke, a ja se mučio sa njima. Vidjela je da mi baš i ne ide najbolje, pa se nagnula nad stol uz mene i objašnjavala mi što i kako. Nije da sam bio skoncentriran, ali sam osjetio njen parfem i više sam buljio u dekolte gdje su se bjelasale njene sise sa nekoliko madeža, nego što sam gledao što mi ona objašnjava. Nije trebala biti lumen da skuži šta se meni mota po glavi, pa je prestala pričati i samo gledala u mene, a onda rekla:
