Sa bivšim na zadnjem sjedištu auta

Anja je sedela na trosedu i listala neki casopis. Zavaljena na jastuke, nogu podvijenih ispod sebe, uzivala je u sopstvenom miru. Sa racunara se cula tiha opustajuca muzika, a Anja je sve vise imala utisak da joj nesto nedostaje. Spustila je casopis na sto, postavila ruke iznad glave i protegla se… Njene grudi se isprsise i ona bi vrlo svesna toga. Ispod majice, bez brushaltera, njene grudi su bile kao dve povece jabuke, koje samo cekaju da ih neko zagrize. Niz kicmu joj se spusti fina jeza, a kroz misli prolete Dejanov lik. – Ne, ne smem da mislim na njega! Nije fer prema Goranu! Pokusala je da okrene svoje misli na Gorana, ali joj djavo nije dao mira i stalno joj u glavi bila Dejanova slika. Znala je da voli Gorana, ali je za nju ipak Dejan bio sinonim strasti i uzbudjenja. Opasan teren, opsesivno – posesivno, konstruktivno – destruktivno, jing i jang. Sa njim je bila kraljica i robinja istovremeno. Uzdizao je i unistavao. Nedostajala su joj ta stalna previranja, bacanja na dno i penjanja na pijedestal… Goran je voleo, imali su strastan sex, ali joj to nije bilo dovoljno. Zelela je igru, nadmudruvanje, naizmenicno skrivanje i pokazivanje… To je ono sto joj je pruzao Dejan… Duboko u sebi je patila zbog takvih zelja, osecala da takve zelje nisu bas normalne, da to lici na teski mazohizam, ali nije mogla protiv toga. Polako je iz sedeceg skliznuka u lezeci polozaj. Dok je levom rukom stipala desnu bradavicu, desna ruka je preko pantalona trljala njenu vec vlaznu pickicu. U glavo joj je bio Dejan, njegova siroka ramena, onaj strogi pogled ispod obrva od kog se jezila i zbog kog je cesto vlazila. Zamisljala ga je kako je ljubi, kako joj zavlaci jezik u usta, kako sisa njen jezik, ne dopusta joj da dodje do daha. U glavi joj se mutilo i sve je teze disala. Osecala je strahovitu glad za kurcem i pokusavala da zadovolji sebe makar delimicno. Potpuno se opustila i vec pocela da prede kao macka. U tom trenutku, tako idilicnu atmosferu prekide neprijatni zvuk telefona. Anja se prenu i poskoci. Ko li je sad- nezadovoljno promrmlja u sebi. Jos je osecala vrelinu svog tela, a bacivsi pogled na odgledalo u hodniku vide svoje zajapureno lice. Ipak, pozuri da se javi. – Molim? – Anja, ja sam- taj duboki muski bariton zbog koga joj jeza prostruja celim telom mogao je da pripada samo jednom coveku. Dejanu. Osetila je kako joj se grlo susi i kako ostaje bez daha. – Anja, jesi li tu? Jedva je skupila snage da mu odgovori… – Tu sam. Reci… – Pomislio sam da sam pogresio broj. Sta radis? Anja se trze na to njegovo pitanje i priseti se sta je do malopre radila. Rumenilo joj obli obraze. – Nista. Kuci sam, odmaram. A ti? – Nije mogla da veruje da ga sad pita sta on radi, i da sa njim pocinje da razgovara opusteno, kao nekada… – Ja mislim na tebe. I mislim da je krajnje vreme da ti i ja porazgovaramo. U tom momentu, Anja se samo spusti na krevet. Nije ocekivala ovaj poziv. Rekla mu je da ako je ne pozove u narednih nedelju dana, vise nikad ne okrene njen broj. Od tada su prosla dva meseca. Davno je prestala da se nada. I sad se on opet pojavljuje i tera je da razgovaraju. Nije to zelela. Taman je verovala da ce on ostati samo lik iz njene maste, a on se opet pojavljuje. U tom trenutku poce da je grize savest.