Otrcao je do spavace sobe i doneo jorgan,koji je bacio na mene,a zatim i zalozio sporet.Bilo je mnogo toplije,a on je prokomentarisao kako ce sada mnogo duze spremati veceru i kako,iako nisam romanticna,nema mi druge,nego da pristanem na veceru uz svece.
“Taman,ce do tada i Nikola da stigne,nemoj se nervirati vise”,rekla sam.Takodje sam mu rekla da se plasim mraka i on je istog trena popalio,cini mi se,stotinu onih,mirisljavih sveca….
Cekali smo dosta,da on zavrsi svoju veceru,sos,preliv,dezert,puding…Za svo to vreme je pricao kako je tu u selu tesko,daleko od grada,tesko je kada zivis sam,cesto ostaju bez struje,vode…kako u selu nema ni zena,a pogotovo devojaka i kako se on nikada nece ozeniti,kad nije do 35.
Napokon,gotova vecera,a Nikole jos uvek nema.Ja odmah pomisljam da se nije nesto deci lose desilo…Brzo se hvatam za telefon,prazan…Milen ga zove,nije dostupan.Tresem se,a pokusavam da sakrijem,pomisljam na sve najgore…
Najzad svekar zove Milena,na mobilni,a i njemu je baterija na izmaku…nemamo gde da napunimo telefone…”RECI,STA,KAKO?!NE SE.I,STA BRE TRAUMIRATE JADNU SNAJKU?STO STE JE IZBACILI IZ KUCE?!”besneo je dever.
”Ok,doci ce ujutru,ne brini nista i da vam to vise nije palo na pamet!Sada i ovako nema puta do vas!Deca su ok,i to je bitno!Laku noc,vidimo se sutra!”
Svakakve misli su mi prolazile kroz glavu,dok dever nije zavrsio.”Sredili smo stvar,snajko,sve je ok,deca spavaju,a svekrvi ti je pozlilo,znas vec,pritisak i secer,pa je Nikola ostao sa njom,a i ovako je kasno,sve zavejano,jutro je pametnije od veceri,pa kad svane vracas se kod njih.Aj da veceramo,pa na spavanje!”,rekao je.Koliko mi je laknulo,toliko i nije…Sta ako je Nikola otisao kod neke tamo…ili je ned’o bog doveo kuci kod svojih?!Tresla sam se od same pomisli!Dever je to video i zagrlio me…
– ”Nista ne brini,vidis da je sve ok,nadam se da ti nije hladno!”
Postao je drugaciji,blazi,smireniji.Okrenuo se i postavio veceru.Za vreme vecere je bio tako duhovit,da sam se svo vreme smejala.Naterao me je sve da pojedem,jer ce se uvrediti.Naravno,vecera ne bi bila nikakva bez crnog vina.Priznajem, malo me je uhvatilo.Kada smo zavrsili sa vecerom,Milen se ponovo uozbiljio.
– ”Cuj,snajko,treba ujutru i nesto da se radi,a mnogo je kasno,skoro ponoc! Tvoja soba je tamo,nema struje,ali to je visa sila,ali imas francuski krevet,tu ti je posteljina,dva jorgana,pa radi sta ti drago! Ja cu ovde da pogasim svece i pokupim ovo,pa odoh da spavam,bicu u sobi pored ako ti treba nesto! Mada kada zaspim,ne cujem nista!Laku noc!”
– ”Laku noc,devere!”
Usla sam u onu mracnu,spavacu sobu,nisam nista videla,bilo je jako jezivo!Jos je trebalo da spavam sama u onom velikom krevetu…Grozno! Razmisljala sam tako neko vreme,koje mi je delovalo kao vecnost,sta da radim.Plasila sam se.Za to vreme Milen je otisao u svoju sobu.Legla sam u krevet i pokrila se preko glave,imala sam osecaj da sam u kuci straha! Zatim je nesto pocelo da lupa pored prozora.Tresla sam se kao niko i zatim sam skupila hrabrosti da vrisnem samo:”Devere!”
