„O ovome sam ti pričala. Toga me bilo strah.“ Oglasi se, posle nekog vremena. Mislio sam da je zaspala.
„Zašto te strah? Nema razloga.“
„Kako nema. Osetila sam sve. A i ti si. Nismo ni mali ni glupi.“ Znao sam o čemu priča.
Jesam je osetio, baš kako je rekla. Mnogo je bilo dobro. Nestvarno.
„Jesam, osetio sam te, opuštenu i prepuštenu.“
„Vidiš, nisam pogrešila. A ja sam mislila da će ovo biti samo sex. Razumeš, karamo se dobro i to je to.
Nisam zamišljala ovako.“ Bilo mi frka i da pitam kako je ispalo. Pošto će samo da mi pomuti misli još više.
„Pa da si tamo neka, tako bi verovatno i bilo. Samo bih te kresnuo i čekao priliku da pobegnem iz stana. Ali nije. Šta da ti kažem?“ Ljubio sam je u vrat opet.
„Nije ti fer, da znaš. Trebalo je samo da me pojebeš. A ti si to pretvorio u vodjenje ljubavi. A ja ne vodim ljubav. Ja volim samo da se jebem dobro, ništa više od toga.“
„Nisam planirao to. Desilo se.“
„Nije smelo da ti se desi. Nisam trebala da ti pustim da ti vodiš. Sve sam trebala sama, kako sam i planirala.“ Nije joj glas bio ljut, već miran. Ali reči su gađale dobro.
„Pa šta hoćeš da ti kažem? Mnogo mi je bilo dobro, i dalje je. Ne ustaje mi se iz ovog kreveta.“
„Ni meni. Ne volim što moraš da ideš. Hoću da te imam što više i češće. Smem li da se nadam ičemu od tebe?“
Okrenula je glavu i pogledala me. Oči su joj bile pomalo tužne.
Poljubio sam je.
„Možeš da se nadaš mom često dolasku u tvoj grad. Tražiću načina da što više budem ovde.“
„Nemoj da mi obećavaš ništa. Samo ne želim da te čekam mesecima da dodješ. Molim te, misli na mene.“
Naravno da ću misliti. Ovo se ne može zaboraviti.
„I da se trudim, neću moći da te izbacim iz glave. Naročito ne posle svega ovoga.“
„Ostavio si seme u meni. Meni to mnogo znači. Ja bez kondoma ne primam u sebe. A tebi sam dala sve.“
Ostao sam u njo i nastavio da je mazim. Zaspala je brzo. I ja sa njom. Budjenje će biti baš teško.
Biće oproštaj na neko vreme od ove lepotice.
