Šta si mislila stopirati i ne dati

To vece sam se bas dosadjivala kod kuce gledajuci dosadni pogram na tv-u i pre nego sto me je uhvatio san zazvonio je mobilni. -Cao Snezo kuco stara,sta ima-bila je to moja drugarica iz srednje,Marija. -Smaram se bre,gledam neki glupi film,bas mi je drago sto si nazvala.Sta ima kod tebe? -Nista narocito ali imam praznu kucu ceo vikend,matorci su otisli na Zlatibor.Hocu sutra da se “nacrtas” kod mene!Valjda ti nece biti dosadno samnom. -U pravu si,neznam kad tacno ali dolazim sutra!Ocekuj me… Marija i ja smo isle zajedno u srednju,ona zivi na selu a ja sam iz grada ali nam to ipak nije smetalo da i posle 2 godine od zavrsetka skole ostanemo bliske prijateljice.Ustala sam rano, istusirala se i pocela da se sredjujem.Obukla sam crnu haljinu sa belim sarama,imala je krace rukave i taman mi je prekrivala guzu.Najvise mi se na njoj svidjalo sto je bila jako tesna i imala duboki izrez sa gumom ispod grudi koja je pedantno podupirala moje “od prirode dane” velike sise.Volim moje dojke,one su moj zastitni znak i iako neki kazu da bi mozda bilo bolje da su malo manje samo se blago nasmejem.Pobogu,ko bi jos voleo da su mu sise manje…Moj mozda jednini problem u vezi fizickog izgleda jeste moja kilaza.Stalno varira i cesto se borim sa njima ali sta da radim,nemoze sve biti idealno.Nekazem,nisam debela ali nisam ni manekenka,sve u svemu veoma sam zadovoljna mojim izgledom. Krenula sam na put.Taxijem sam otisla do autobuske stanice i tu cekala autobus,cini mi se da sam u mislima svih prisutnih na stanici od muskog dela populacije vec bila dobro izjebana…Ko sto to cesto biva bus nije dolazio,bilo je jako vruce i vec posle pola sata pocela sam da razmisljam da li da stopiram ili ne.Nije mi bili sve jedno,cak sta vise bio je to veliki rizik ali tvrda stikla i sve veca toplota naterali su me da odpesacim nekih 100 metara od stanice i da dignem prst.Proslo je nekoliko kola pored mene,sve su to mahom bile porodice i onda je vec posle minut cekanja stala jedna opel vectra.Prisla sam kolim a na njima se blago spustilo staklo sa suvozaceve strane.Unutra je sede covek koji je bio u kasnim 30-tim godinama,mrasaviji ali solidnog izgleda. -Cao,kuda si posla-delovao je kao fin gospodin. -Krenula sam kod drugarice ali bus nikako da dodje a vama je to verovatno usput-rekla sam mu destinaciji i pozvao me je da udjem. -U pravu si,usput mi je,nece mi biti problem da povezem tako slatku devojku. Usla sam u kola,sa radia se cula neka “teska narodna”,u kolima se osecao prijatan miris…Bila sam srecna sa saznanjem da je konacno dosao kraj mojim mukama i da cu uskoro biti kod Marije. Usput smo malo caskali,pricali o raznim glupostima,narocito o vrucini i stanju u saobracaju. Negde na pola puta prebacio je u “petu” i lagano mi dotaknuo koleno,pravila sam se da nista ne osetim.Vec sledeci njegov pokret bio je konkretniji,stavio je svoju ruku na moje koleno i poceo lagano da ga mazi.Za ovaj njegov potez nisam vec mogla da glumim idiota i da se pravim da nista ne osetim.Postajalo mi je sve toplije I od nervoze srce je sve jace tuklo.Nervozna,tupavo sam izvalila-Koliko primetim to i nije menjac-mada je to bio neki bez uspesan potez davljenika koji se hvatao za slamku.