Ulovio sam mamu sa mladim ljubavnikom

-Ma gledaj slobodno, znam da to volite… Uostalom, nisu ni zene gadljive na pornice, samo se foliraju. Samo sam se nasmejao. -Je l’ gledas? Mislim, nisam primetila, predpostasvaljam da da. Ali nisam videla na tvom kompjuteru, niti da imas neke casopise… Dobro se krijes… – peckala je. -Pa gledam samo jedan vec neko vreme…-izlete mi bez razmisljanja. -Jedan? Kako jedan? Koji? -Amaterski… Snimljen telefonom… -Ne razumem… – gledala je zbunjeno- ko je snimio? Koga? Vec sam se pokajao sto sam rekao, ali sam u sebi osetio neku hrabrost koju do tada nisam ni znao da imam, uzeo sam svoj telefon I pustio joj. Gledala je u neverici nekoliko sekundi, pa je pogledala mene I opet pogled vratila na telefon. Zatim je pocela histericno da place I da me tuce, nazivajuci me pogrdnim imenima, I govorila kako sam bolestan I perverzan, da bi napokon otrcala do kupatila, zakljucala se I pocela da place. Ostao sam sam na krevetu, nekako tuzno zadovoljan. Zadovoljstvo je proizilazilo iz osecanja nadmoci, koji mi je ulivao snimak u telefonu, a opet zao mi je bilo sto sam povredio mamu, posebno posle ovakve veceri. Vratila se posle petnaestak minuta, kada se malo pribrala I umila. Bila je vidno povredjena. Legla je pored mene u krevet cuteci. -Hocu da spavam. Pricacemo sutra o ovome. -Mama, – uzdahnuo sam – ne moramo da pricamo uopste o ovome. Kao I da ne postoji. Niko za to I ne zna. Okrenula se ka meni -Niko ne zna?! A drzis u telefonu, skote bolesni! Kako si… Kad… Uh… – nije mogla da zavrsi. -Slusaj mama, – pokusao sam da je smirim – ne treba da krivis sebe. Ti si jako lepa I privlacna zelja. Dok je kod mene verovatno proradio Edipov kompleks, ne znam… Uostalom, znas I sama da je to prirodno. Reci, koliko tvojih drugarica, I zena koje poznajes varaju muzeve. I muzevi njih isto. Ali to ne znaci da ih manje vole. -Cuti dosta mi te je. Ali da snimis…! -Pa ne mogu da kazem da mi je zao zbog toga. Pogledala me je bledo. -Sad kada pogledam iz tvog ugla, vidim da sam veci  krivac nego sto ti sebi mozes da prebacis za bilo sta. Onda sam joj ispricao potanko, ceo tok desavanja; kako sam naslutio da se jebe sa kolegom (namerno sam koristio vulgarne reci), kako sam je pratio I snimio, da sam drkao na nju I zamisljao da je drugi jebu, pa cak da to radim I ja. -Tek tako si naslutio… Po slikama? -Ma da, veruj mi mama, bilo je cisto intuitivno. Ne brini, kunem ti se da niko zivi ne zna. -O Gospode… Sta me snadje? -Mama… – uhvatio sam je za ruku. Gledala me je, ali vec sa manje srzbe u ocima. -Stvarno se ne ljutis? -Ma ne, nikad I nisam. Kazem ti da mi je bilo malo krivo, ali… proslo me je. A ti? Je l’ se ljutis? -Hm… Jos ne mogu da poverujem… -Hajde, ja sam bio potpuno iskren… -Pa nije mi sve jedno, znas… Prvo saznam da moj sin zna da imam ljubavnika, onda shvatim da me je I snimio, a najgore sto se I sam pali I drka na mene. Izvini, ali mnogo je za odjednom prihvatiti. A dobro, sta je tu je. Bilo pa proslo. Izbrisaces taj snimak? -Ako insistiras. -Da, I posto si bio iskren sa mnom, mada je bas bolelo, obecavam ti da necu vise to da radim. Ne zelim da jos neko sazna. Ne zna niko sigurno?