Ajde frajeru nemaš ti hrabrosti – I dio

Do tada je moje seksualno iskustvo bilo ograničeno na povremenu jebačinu s nekom od studentkinja iz doma, obično u okvirima neke od jadnih mladalačkih veza… I što je najgore u te djevojke sam se zaljubljivao, naivno i dječački vjerujući da je ljubav ta na kojoj jedna veza opstaje a da je seks samo nešto što se podrazumijeva. Koji konj zar ne? Ipak ispričaću vam kako se sve to promijenilo, iznenada, da mi je čak dugo vremena trebalo da shvatim da stvari više nijesu niti će ikada biti iste. Bio sam klasični knjiški moljac, jurio sam prosjek, rokove, dok bi drugi odlazili kućama za vikende, ja sam ostajao da učim, da spremam ispite. Tako i tog januarskog roka. Dok su ostali otišli kućama ja sam s rijetkim studentkinjama koje su u gradu imale jebače ostao u domu, ali da učim. Spremao sam sociologiju kulture, dosta dosadno štivo, ali štivo koje se kod i danas aktuelnog sociologa svega i svačega moralo znati napamet. Uprava je u međuvremenu isključila grijanje, tako da sam bukvalno skoro svo vrijeme provodio ispod ćebeta i ustajao samo kada sam morao da jedem ili popušim cigaretu. Sve u svemu atmosfera za manastir a ne za studentski dom. Dani su prolazili, a da ne vidim više od nekoliko osoba dnevno. I to su bile ili kuvarice i serverke, portiri i dvije studentkinje sa mog sprata koje su u gradu imale dečke. I tada, jedne noći dok je sat lagano otkucavao oko 10 sati začuo sam tiho kucanje na vratima, a zatim sve jače. Pomislim ko li je i ne odlažući knjigu otključam vrata. Pred njima Dejana, tada apsolventkinja književnosti, mršava smeđa djevojka, atraktivna i uobražena, čak drska u kontaktu sa ostalim studentima. A moglo joj je i bit jer je već otkako sam ja u domu imala za momka lokalnog mafijaša, punog love, dobrih kola i svega što to prati. Sad je s dosta dosade na licu stajala pred mojim vratima i tražila upaljač. Nije čak rekla ni dobro veče. Ja se na trenutak zbunim, dodam joj upaljač i ona s zapaljenog cigaretom bez i hvala ode hodnikom. Vratim se i nastavim da čitam, a onda nakon dvadesetak minuta ista priča. Dođe, pokuca, zapali cigaretu i pođe. I nakon 20 minuta isto s tim da je uzela upaljač i kazala vratiću za desetak minuta… Proslo je i pola sata, meni se pusilo, probao sam da nastavim da čitam drzeci u ustima nezapaljenu cigaretu. Ne ide. Ma neću sad da idem da trazim upaljač. A puši mi se… I ustanem, pođem do vrata njene sobe, pokucam, ne čuje se ništa, još jednom-isto. Gurnem kvaku i uđem, ona sjedi za stolom i šminka se, samo u bade mantilu, blijeska joj butina i ne okreće se čak ni da pogleda ko je ušao. -Upaljač ti je na stolu, zapali i vrati ga gdje si ga našao. Sasula mi je to s takvom arogancijom da sam izašao kroz vrata njezine sobe crven kao rak. Pa šta ona zamišlja da je. I ono što me je još više iznerviralo je bila činjenica da sam uradio baš onako kako je rekla. Sljedeću cigaretu sam popušio paleći je s vrha opuška od prethodne. Tako i treću. Sat na katedrali je otkucavao ponoć i taman kad sam se spremao da ugasim svijetlo čuo sam je kako odlazi s frajerom niz hodnik. U život!