…-Da gospodine ,razumeo sam,recicu im da ste me vi poslali i da moram zavrsiti kures za jedan dan.
Prostorija je bila mala ali veoma lepo dekorisana.Sa predavacem sam se upoznao i rekao mu u cemu je stvar,sumnjicavo me je pogledao odmahnuo glavom i rekao:
-Pa da pokusamo gospodine,nije nam ovo praksa ali ako gospodin Teofilovic insistira,uradicemo sve sto je u nasoj moci.
Predavanje je pocelo i prvo je govorio o manirima ,,prvog utiska,, o lepom oblacenju a kasnije o pravilima za pridobijanje potencijalne musterije,sta uraditi ako se ona koleba,kako je pridobiti i posle su ostale samo karakteristike samog uredjaja kojih je bilo bas mnogo ali na moj zahtev predavac je skratio na naj osnovnije i naj bitnije delove… Kirbi , masina koja je vise od usisivaca plenila je svojom lepotom i funkcionalnoscu.Po velika cena koja bi trebala da se izdvoji za njenu kupovinu zahtevala je izuzetnu reklamu i dobrog trgo-agenta koji ce je predstaviti u punom svetlu,i naravno prodati je. Bilo je oko pola osam uvece kada smo zavrsili,popio sam kafu sa predavacem koji je bio odvec iscrpljen a kad bi samo znao da ga ja vise od pola nisam slusao mislim da bi me gadjao onim prokletim ,,usisivacem,, pa ma koliko on da kosta. Potpisao sam revers za preuzimanje jedne ,,skupe igrackice,, spakovao ga u gepek svog crnog audia i krenuo polako kuci.
Bio sam umoran a pred ocima mi je igralo samo kirbi,kirbi….Otvori sam vodu da se puni kada i otisao do kuhinje da nadjem nesto da utolim zedj.Tuborg se hladio u frizideru a na stolu je bilo jos jedno hladno parce pizze koje odmah smotah i u samo tri cetri zalogaja pojedoh,zalik pivom a jos jednu limenku poneh u kupatilo… Kupka me je preporodila i iako vise nisam bio umoran legao sam oko 22:15 jer sutra me je ocekivao izuzetno naporan dan…
Taj matori,dovitljivi,i uvek lepo nalickani hostapler gospodin Teofilovic nikada nije nosio mobilni telefon sa sobom niti ga je u opste i imao…sta znam ja sto ,verovatno se plasio da ga neko ne prisluskuje i to je bio razlog sto sam i ovoga jutra morao opet do njega da ga izvestim o svom napredovanju i planovima.
Bio sam zadovoljan kada sam pogledao papir kiji sam upravo dobio od bossa.Zadovoljno se smeskao rekavsi mi:
– ovde je sve sto ti je potrebno,a ovde u ovom kofercicu su izuzetno skupe igrackice koje vrede priblizno koliko i tvoja koza-.
-Razumem gospodine,vodicu racuna o tome-.
Pozdravio sam se i posao da krenem kad zacuh njegov promukao i dubok glas
-Sacekaj,nesto si zaboravio-Predao mi je jos jedan kofer.Otvorivsi ga video sam da je to Gericom Hollywood p4 2.0m wide lap top kiji vredi minimum 2000 eura. -Ova stvarcica kontrolise sve uredjaje iz malog kofera,podesi parametre za daljinsku kontrolu , ukljuci skremb-koder i kao takve podatke cuvaj na hard disku za svaki slucaj.Napravi preseke ako dodje do preopterecivanja memorije i te podatke de kodiraj i narezi na disk,mislim da sam bio jasan? -Da gospodine,mogu li sada da idem? -Da , to bi bilo sve.
-Dosavsi kuci prvo sam pogledao papir kiji sam dobio od sefa i gotovo sam bio iznenadjen sa kakvom je preciznoscu uradjen presek uobicajenih radnji dame sa perverznim navikama koju sam trebao da posetim…Kompjuter isprogramiran,parametri podeseni,tehnika proverena,kirbi spreman ,jos samo mi je falilo da se upicanim i da krenem u datom trenutku…Elegantno svetlo plavo Diorovo odelo mi je stajalo kao saliveno,crveno crna kravata zakacena zlatnom snalom za belu kosulju stajala mi je kao da je sivena samo za mene.Cipele visoki sjaj i verna kopija Rolex-a su prica za sebe… Krenuo sam,bilo je i vreme ,kuci je znao sam to…
Dobro poznata zgrada, ulazim u lift i pritiskam broj 6.Stigao sam,stan br. 54 je bio sa leve strane to mi je vec bilo poznato.Pozvonio sam i cuo kako prilazi vratima i pocinje da ih otkljucava.Udahnuo sam vazduh u pluca i sacekao da ih otvori…
Ostali
