Tako jednom prilikom scepao me je za struk uveo u malu sobu I rasirio noge, mislila sam gotovo je sada ce te silovati, kao niko u zivotu sam se uplasila, ali sa druge strane cutala I cekala, na licu mi se nije dalo videti strah I panika I kada sam se pomirila sa sudbinom neko je poceo lupati na vratima, kao I svaka kukavica brzo je podigao pantalone I istrcao na sporedna vrata. To je bilo prvi put da je u meni nesto prelomilo I shvatila sam da ovo I nije strasno, neka unustrasnja sila u tom casu isplovila je na povrsini I osetila sam napad mira I olaksanja. Nisam se uplasila iako sam bila preplasena reflesko, ali duboko u sebi ovo mi je prijalo. Brzo bolje sam se namontirala, uvukla kosulju na brzinu sredila frizuru I izasla u salon, posla za vratima, razmakla zavesu da otkljucam kad gle cuda moja prijateljica iz Amsterdama.
Pricale, zezale, smejale se suze su nam isle toliko godina je proslo, zapitkivale jedna drugu sta se u medjuvremenu zbilo ko je kuda otisao, kako ko sada zivi radi itd. Znate vec klasicna prica sa starim prijateljom koga niste videli. I tako nakon smene koja mi se tada zavrsavala otisle smo u obliznji kafic. Sedele pricale pile I onako kroz salu pricu poverim sa njoj kako sebe ne vidim ovde, kako mi je zivot monoton bez nekog cilja bez nade, zaglavljena sam ovde radim od danas do sutra, gazda me uslovljava. Plata mi je lepa ali opet nije to taj dinar ako mu ne popusim. Nisam mogla da verujem sta ja to pricam bujica ruznih reci izlazila je nekontrolisano iz mojih usta otvorila sam joj dusu kao nikome u zivotu. Iako smo u srednjoj bile nerazdvojne znale sve jedna o drugoj ipak su to druga vremena, bezbrizna I nekako glupavo decija, ovo je sada nesto drugo ali opet nisam stajala. Plakala sam pricala otvarila dusu kao nikada I nikome u zivotu I kada sam se smirila spremala se da ustanem I samo pobegnem odjednom me je uhvatila za ruku I samo rekla da se smirim I da sedim ovde. Nemo me je gledala bez ikakvih emocija niti tuge niti straha, samo gledala. Gledajuci nju naprosto sam se zapitala da li je to ona Marija iz klupe, bila je hladna I nedostupna dok me je onako plavim ocima duboko sekla. I dok sam se onako smirivala odjednom me je odseceno upitala “zasto ti ne bi dosla da zivis kod mene u Amsterdam” kao grom iz vedra neba nisam znala sta me je snaslo, -kako da dodjem, gde da dodjem, jedva kraj sa krajom sastavljam, gde bi tamo zivela? Uplaseno sam odgovarala. Gledala me je I onako ljutitito rekla -nisam te pitala imas li tamo gde da zivis niti da li imas novca, na tebi je da dodjes, a ziveces kod mene, u medjuvremenu imam jake prijatelje nacicemo ti posao I mesto ali otom potom sve u svoje vreme, ja sada idem ostacu ovde jos koji dan pa putujem za Beograd, ovde sam dosla samo zbog tebe. Nemoj da propustas priliku bezi dok si mlada imas gde da dodjes, na tebi je samo.. ustala je poljubila u obraz I otisla.
Sedela sam onako zatecena razmisljacjuci dok gledam u ispijenu casu pored sebe. Shvatila sam ostanem li ovde propascu kao sto sada propadam, gazda, njegov sin, neizvesnost, sta gubim zapravo? Danas umalo nisam bila silovana, a ja sedim ovde I pijem pice kao da se nista nije desilo, da li sam ovo ja? Zasto nervirati djavola I traziti nevolju. Morala sam da odem I zelela sam, silno sam zelala, shvatila sam jednu stvar, a to je da druga prilika ne dolazi ovako. Nisam imala nikoga po strani nisam mogla da biram uzmi ili ostavi, I odlucila sam idem odavde, gotovo je sa ovim mestom, rekavsi u facu na sav glas. Te reci I ta odluka promenice mi zivot iz korenja… Sa Marijom sam se cula dan sutra delovala je poprilicno nervozno preko telefona, nismo nesto razgovarale mnogo samo mi je rekla da ce mi novac poslati na bankovski racun ne bi li mi poslala za kartu ukoliko budem odlucila. A ona ce me cekati kada se budem spremala da idem. Otisla sam na posao, sef je vec bio u radnji sa svojim kujama, smejaci se dok mu je jedna od radnica sedela u krilu, mrzela sam ih toliko su mi bile proste I jadne da se to dalo videti iz aviona, dekolte uvek otvoren mini sorc I glasno smejanje sve mi je to bilo tako prosto I jadno. Dok sam tu jedina bila ja onako do grla zapokcana sa pantalonama bilo leto ili zima, godine patrijahalnog vaspitanja ostavile su duboki trag na meni. Usavsi u lokal sef se odmah uozbiljio zbacio je svoju Bilju sa njega I lagano mi je prisao ponudivsi mi sok dok se malo odmorim. Gledala sam ga bio je cudan uvek onako pun sebe, a sada nesto je imalo u njemu, nesto sto me je hteo za sebe, ne kao seksualni predmet da mu iscedim jaja vec drugacije dublje.
