Izleteto sam bukvalno iz sobe i u hodniku ostavio kofer.
„Ajdemo, rekoh porodici. Da se pakujete, treba da krenete uskoro“
Svi se ispodravljasmo i izljubismo na izlasku.
Samo je mene mama malo duže nego inače poljubila i skoro mi dotakla rub usana.
„Javi se mamino. Sam si, pa da ti spremim nešto za klopu“
„Snaćiće se on, ne brinem ja za njega“ Dobaci sarkastično moja žena.
Sat vremena kasnije moji su bili spakovani i u kolima na parkingu.
„Javljajte se uz put, da vas ne zivkam“
„Ne brini ljubavi, odmaraj. Čujemo se!“ Reče žena i uz mahanje dece iz kola odoše put Vojvodine.
Vratio sam se u stan i ni sam nisam znao šta da radim.
Nisam ni morao, stigla je poruka od mame.
„Jesu li krenuli tvoji?“ Pitala me.
„Evo upravo odoše, evo me u stanu“ Kao nezainteresovano sam pisao. A u meni je sve gorelo.
„Tata ode sa ovim svojim penzosima na neko književno veče, pa na kartanje, a meni dosadno. Hoćes da staviš kafu da dodjem?“ Scre mi je tuklo u grudima.
„Naravno. Hoćes da dodjem da te uzmem“ Pitao sam
„Ne mora, tu sam za 10-ak minuta. Slobodno stavi kafu.“
Tresle su mi se ruke kod sam džezvu stavljao na plotnu.
Skuvana kafa se još pušila na stolu kada je zazvonila.
Na sebi je imala letnju, laganu haljinu, koja joj je ocrtavala butine i bokove. Bila je prelepa. Čak blago našminkana i uredno vezana kosa u konjski rep.
„Izvoli“ Lupih
„Šta izvoli, nisam došla u goste, nego kod sina.“ Nasmejala se i ušla. Lagane nanule sa visokim štiklama su joj izražavale listove i stopala.
„Kafica je taman, jel?“
„Skuvao sam kada si rekla“ Seo sam i ćutke gledao u nju i pio kafu. Više je kafa pila mene nego ja nju.
„Nešto si tih, čudno za tebe“ Reče, otpij srk i pogledame u oči.
„Nisam, nego onako, ništa posebno“ Šta da pričam mislio sam. Nisam ni znao što je ovde. Šta da kažem.
„Ljilja znači, ti si taj što joj ulepšava dane“ Nije okolisala.
„Znaš kako, slučajno smo….“ Nisam završio rečenicu a ona me prekinula.
„Znam sve, znaš da smo nas dve baš sliske. Drago mi je zbog nje i tebe naravno. Kaže da baš uživate. I treba da uživaš kod si mlad. Samo pazi se moli te mama.“
„Treba da nadješ neku pouzdanu, koja neće da priča, neku diskretnu i sigurnu“
„Eh da je to lako. Košmar imam svaki put kada odem kod nje. Da li će Milena da zove, šta da kažem gde sam. Pusti me u klinac“ Nasmejah se
„Razumem te skroz, mislim verujem ti. Zato i kažem, nadješ nešto sigurno i nemaš problem, jel tako?“
Reče prekrsti noge i blago podignu haljinicu nagore, da se vidi skoro do butina.
„Ali to nije lako, svakako postane problem posle nekog vremena. Ili traži više ili počne da priča“
„I Ljilja voli da priča, samo da znaš“ Reče i podiže obrvu.
„Sve baš voli da priča. Pazi se mali.“
E sad nisam znao šta da mislim ili da kažem.
„A šta priča i kome priča“ Pomalo uplašeno pitah.
„Pa meni priča ludače, ne ide okolo da priča. Samnom detaljiše“
„Sve detaljiše?“ Prepadoh se zbog nekih detalja našeg razgovora.
„Meni sve. Samo da znaš“ Zaćutali smo oboje.
„Nemaš ništa da kažeš na to?“ Pitala me.
„ Pa ne znam šta, mnogo smo pričali i o svemu. Razne teme.“
„Mene zanima tema tvoje mame, tj mene. Šta ti je sve rekla.“
„Pa onda znaš šta mi je rekla. Zašto da se ponavljam“ Bejah kao slobodan.
„Vidi njega, on neće sa mamom da priča već samo sa Ljiljom. More ja ću njoj da zabranim da se vidja sa tobom.“
„Nemoj, Ljiki je baš dobra“ Rekoh kroz osmeh
„Dobro se jebe, jel da?“ U čelo je pitala mama.
„I to baš dobro, iskusno“ Već sam osećao da mi se kurac diže i da se baš palim.
„A znaš li ti da mi je sve ispričala o vaše razgovoru o meni. I to šta volim a ne dobijam i šta ti misliš o meni.“
„Ti misliš ja sam slučajno došla sada kod tebe?“
„Vidim da nisi, ali ne znam šta da kažem, smem li šta da kažem. Da ne budem odbijen ili ukoren od mame!“
„Da li je ovo samo da me odvratiš od Ljilje ili da me prekoriš zbog tog razgovora“
„Kaže da si baš lepo pričao o meni, da si me nahvalio kao ženu. Da sam zgodna i tako to. Smejale smo se obe. Ali ona nije provalila da bih ja da te otmem od nje.“ Reče i ustade sa fotelje.
