Miodrag 3

Posle Marinine ispovesti, razgovarao sam sa mojom suprugom i dogovorili smo se da ono što se dogodilo treba da ostane iza nas.

Miodrag – 2

Moja supruga Lidija mi je iskreno rekla da je prosto takva, voli dobar kurac i dobru jebačinu, ali da nikad nije poželela da me ostavi. Iskreno, ni ja to nisam želeo, bila je fantastična u krevetu, jasno mi je da tako dobu jebačicu teško mogu da nađem. Nisam je čak ni pitao da li je mlađi sin moj ili je plod neobuzdanog strastvenog seksa sa Stefanom. Nisam želeo da je ostavim, mnogo sam je voleo, a i deca su tu, nisam želeo da rastu bez oba roditelja. Lidija i ja smo bili dobri roditelji, obrazovani, imali smo solidne prihode, svoj stan i lep ljubavni i seksualni život. Povremeno sam i ja imao izlete van braka, mnoge žene i devojke su želele da budu sa mnom. Moram da priznam da sam često zamišljao moju suprugu u zagrljaju sa drugim muškarcima, posebno sa Miodragom i tada bih se mnogo napalio i jebao Lidiju baš žestoko. Jednog vikenda, dok je još uvek bilo lepo vreme, dogovorili smo se da zajedno odemo sa decom, kod njenih roditelja da ih posetimo, jer su se oni uželeli da vide unuke. Seli smo u kola i za dva sata bili u njenom rodnom gradu. Dogovorili smo se da uveče izađemo u grad da se malo provedemo. Posle kraće šetnje svratili smo kod Marine u butik, koji je u međuvremenu otvorila. Pošto je bio kraj radnog vremena, dogovorili smo se da zajedno odemo na piće u obližnji kafić. Gle čuda, butik je bio u blizini Miodragovog kafića i bilo je logično da tamo odemo na piće. Moja Lidija je bila pomalo nervozna, ali ja sam je uhvatio za ruku i rekao mirno: “Ne brini ništa ljubavi , sve je u redu…” “Ne bih da tebi bude neprijatno, ipak sam bila sa tim čovekom” Miodrag nije bio u kafiću kad smo stigli, ali posle petnaestak minuta je došao i posle kraćeg razgovora sa šankerom prišao je našem stolu i pozdravio se nama. Svoje bivše jebačice je poljubio u obraz, a sa mnom se rukovao. Lidija nas je upoznala, on je prokomentarisao “Čuo sam sve najbolje o tebi od ovih lepotica.” Ja sam ga pozvao da sedne sa nama, nisam želeo ni za trenutak da se stekne utisak da se povlačim ili da mi je neprijatno. Vodili smo kratak neobavezan razgovor, iz koga ništa nije vredno pomena, u stvari i ne sećam se o čemu smo razgovarali. On je nakon nekih pola sata, šapnuo nešto Marini na uvo. Lidija je pstajala sve nervoznija, razgovor je polako zamro. Marina se tada nešto dosetila: “Ej, Lidija, videla sam jedne super cipele, hajde da ti ih pokažem u izlogu su u prodavnici, nije daleko… Hajde molim te. Sačekajte nas vi muški ovde, da vas ne gnjavimo ženskim glupostima” Lidija me je upitno pogledala. Rekao sam: “Sve je u redu idite, čekam vas ovde.” Kada su se udaljile, pogledao sam Miodraga i nasmejao se: “Ti si ih poslao tamo, zar ne? Da li si hteo da ostanemo sami?” “Ja sam rekao Marini da odu, hteo sam da pričam nasamo sa tobom.” Bio sam radoznao da čujem šta mu je na umu. Nastavio je: “Ti znaš da smo Lidija i ja bili dugo u vezi. Sada je to gotovo, ona je tvoja žena,” Ja: “Ne znam baš da li je gotovo. Znam da ste se jebali i dok smo mi bili u braku. Dakle, o čemu bi to mi mogli da pričamo?”