Nova godina sa mamom

Ja: -”Mislim da si ispravno postupila, vidio sam ga, gledao sam ga.On je bio slomljen. Imam dobar osjećaš u vezi svega. Sve će biti u redu”.
Mama: -”Vidjet ćemo, hvala ti.”

Obrisala je suze i ispuhala nos pa opet popila malo vina.

Mama: -”Ako imaš nešto za reći ili pitati, uradi to sad jer bih htjela da barem za danas završimo s ovom temom. Teško mi je pričati sad.”
Ja: -” Mama, rekao sam da je sve u redu. Sve mi je jasno. Neću te gnjaviti s time.”
Mama: -”Dobro, trebala bih ići završiti sarmu, ideš sa mnom u kuhinju ili ideš se spremati za doček?”
Ja: -”Ne idem još, ne znam… Idemo u kuhinju.”

Došli smo u kuhinju. Ona stavila kuhati pripremljene sarme i ubrzo se cijelom kućom proširio prepoznatljiv miris.

Mama: -”E sad sam na miru dok se ovo ne skuha a to će potrajati, nego mogao si mi staviti neku muziku, neki cd, znaš što ja volim. Onako da mi svira nešto večeras.”
Ja: ” Joj, muzika se odavno ne sluša sa cd-a. Pustiš ili s mobitela ili imaš na usb.”
Mama: -”Ma joj znaš kakva sam ja u vezi tehnike, daj ti to sredi i nemoj mi staviti one svoje dum dum nego našu normalnu muziku.”

Odlučio sam da prebacim s mog kompjutera na stick stotinjak pjesama ali iskreno gadilo mi se imati posla sa muzikom tipa Severina, Rozga, Ceca, Dragana…

Ja: -”Ok idem u sobu to riješiti.”

Čim sam to izgovorio njoj je zazvonio mobitel. Tanja ju je zvala. Otišao samu sobu i mučio se oko te muzike. Potrajalo je duže nego što sam planirao.Trebalo je sve to skinuti jer ja takve muzike nemam u kompjuteru.

Vratio sam se za pola sata. U kuhinji su bile promjene. Svjetlo je bilo ugašeno. Svjetlost je samo dolazila od te male televizije i plamenika na kojem su se kuhale sarme. Došao sam do playera i stavio usb unutra.

Ja: ”Šta kaže Tanja?”
Mama: -”Ma ništa, leži. Ima temperaturu. Rekla je da dođem kod nje ali neću. Neka odmara.

Počela je muzika. Iako je zvuk sa tog playera očajan, mama je malo živnula.
Mama: -”Too, pojačaj malo.”

Pojačao sam do kraja, zvuk se toliko izobličio da se čulo samo kreštanje ionako kreštave muzike. Ali njoj to nije smetalo, ustala je i počela plesati. Vjerojatno joj je to prvi puta da pleše nakon srednje škole. Došla je do mene, uzela maza ruku i rekla:

-”Ajde šta sjediš, dođi plesati.”

Zaista mi se nije dalo ali ustao sam i plesao s njom. Čak nije bilo toliko loše. Pauzu između pjesama iskoristili bi za popiti malo vina a onda nastavili skakati. Mama je bila baš nabrijana, kao neka srednjoškolka nakon dvije cuge. Kad smo popili cijelu bocu odmakla je stol da imamo više mjesta za plesanje i otvorila je novu bocu. Bilo mi je zabavno. Valjda s količinom cuge kriteriji za kvalitetu glazbe opadaju tako da mi je i muzika bila podnošljiva. Plesali smo sigurno nekih sat vremena a onda je njezin mobitel počeo svijetliti. Filip ju je zvao.

Na trenutak smo oboje zastali, skamenili smo se. Zadnjih sat vremena smo već bili zaboravili što se danas događalo i sad smo se vratili u stvarnost. Ja sam zaustavio muziku a ona se javila na mobitel. Filip je pričao tako glasno da sam sve čuo.

Mama:-”Molim”
Filip: -”Hej, Filip je. Kako si? Jesi dobro? Joj znaš kako mi je neugodno, pijan sam…”
Mama: -”U redu, gdje ste?”
Filip: -”Ma javio sam ti se samo da vidim kako si i da se izvinim još jednom. A mi smo sad izašli pa idemo u lovačku, a ovi naši su tamo pa…
Mama: -”Pa dobro, znači tamo ćete ostati.”
Filip: -”A da, vjerojatno ćemo do sutra, kao i uvijek.”
Mama: -”A kako je on?”
Filip:-”Pa dobar je. Eh da je uvijek ovakav kad pije bilo bi super. A je malo čudno.”
Mama: -”Dobro Filipe, čuvajte se, vidimo se sutra.
Filip: -”Da, vidimo se, znači dobro si? A kako je Vedran? Je li sve u redu?”
Mama: -”Da, u redu je.”
Filip: -”Dobro, Vidimo se onda sutra.”
Mama: -”Vidimo se, cao.”