Istina o Vedrani,radnoj kolegici – IV dio

Prošlo je neko vreme nekoliko meseci,stalno sam slušao priče o Vedrani i njenim vulgarnoistima,i na poslu i van toga..

Istina o Vedrani,radnoj kolegici – III dio

Tog dana sam menjao kolegu i bio prinuđen da se uverim u neke stvari.Bio je to 8.mart praznik žena.Parada cinizmma i kiča.Mislim da nekoga ili ceniš ili ne,a ako ga ceniš 1 dana a ostalih 364,ne onda je to cinizam.Možda se moj odnos prema Vedrani promenio zbog njenih nemoralnosti a u isto vreme pokušaja da se ponaša prema meni visoko moralno-njene DVOLIČNOSTI. Tog 8.marta je bilo kao i uvek radnice se radile mnogo manje,latentno nezadovoljne platom su radile par sati,niskim intezitetom.Očekivale su da će se moći otići kući ako ne pre a ono oko pola smene oko 18 časova.Odobreno je da se radi do 18 a slavi do 20 časova.radnice su radile i «slavlje» je počelo mnogo ranije. Društvo u kome ja nisam bio rado viđen se odvojilo u Perinu kancelariju i uz kafu je slavilo i cugalo.Čekali su da zaposleni počnu da slave pa i da oni budu komotni.Vedrana je bila standardni član tog društva.Tu je bio Pera,Marko,Vedrana,Milovan,Dara i Jana.Zorana nije bila dobra sa njima.Ja sam se družio sa radnicama pričao sa njima i trudio se da prekratim vreme.Otišao sam u kancelariju da uzmem telefon koji sam ostavio na punjaču.tada je po nešto došla i Vedrana i pozvala me je iako smo bili službeno dobri da im se priključim.Bila je rumena u licu a i po smeškanju i alkoholu na koji se osetila,vidio sam da je malo popila.Znao sam stav koji o meni vlada među njima i nisam otišao tamo.Iz njihove vesele prostorije je dopirao smeh,a inače su se smejali na sve i svašta,uglavnom gluposti.sada je i alkohol bio tu.Znao sam da Vedrana u poslenje vreme voli da popije a budući da joj puno netreba par čašica je bilo dovoljno da bude pijana.jadnom prilikom sam morao da je bukvalno vučem do automobila ,pomenute Zorane da je odveze kući.Iako ima 57 kg (po njenoj informaciji ) imao sam utisak da ima 100 kg,jer se sva ocmoljila.

U neko vreme je došao jedan njen prijatelj da je poveze kući.Pričalo se da su oni više od toga.On joj je uvek pomagao i mislim da ju je iskreno voleo,ona je to zloupotrebljavala.Pozvao ju je da izađu u predvorje u garderobu i pitao je dali će sa njim kući.Ona je rekla da neće.Videvši da je pijana rekao joj je da razmisli i da on ide za 10 minuta.Usput joj je prigovorio što je pila što ju je razbesnilo i rekla mu je «da ona odlučuje i da radi šta hoće»,on se okrenuo i otišao veoma ljut.Žena koja je to čula je bila dobra samnom pa mi je u prolazu to ispričala.meni to nije bilo ništa čudno.Sve je išlo nekako,ritualno. Posle 18 časova,neki radnici su izašli otišli kući neki ostali.U celoj euforiji,društvo je počelo da jedno po jedno da odlazi.Na samoj periferiji firme bila je jadna prostorija koju su čistači kruga koristili za ostavu alata,a u drugom delu su imali prostoriju u kojoj su boravili kada je hladnije.U nju se ulazilo spolja.Pored nje je bila jedna druga prostorija koja je imala dva ulaza,ali su unjoj stajale razne stare mašine koje su čekale svoj kraj.Meni je stigao sms od jedne radnice da ovi olaze jedno po jedno ali se nevraćaju,i da ih je ona pratila pogledom pošto se vraćala iz Restorana.Prema opisu sam znao da su sigurno otišli u prostoruju koju sam opisao u kojoj je bilo toplo jer je imala peć na gas.O ovome je morao znati bar još portir ili neko ko je obilazio firmu.ja sam pošao da malo prošetam i primetio sam jednog čoveka koji je stajao i čuvao stražu.Sve mi je bilo jasno.