Koliko god da me secanje sluzi bio sam uvek okruzen zenama.Kada sam imao jedanaest godina oceva firma je propala i bili smo primorani da se preselimo u letnju kucu na selu gde smo, do tad ponekad, samo leti retko odlazili.Posto je to bila porodicna firma, na dno sa sobom je povela i rodjake koji su u njoj radili.Tako da smo se na kraju u kuci obreli tata, mama, sestra Ivana,koja je tri godine starija od mene, oceva rodjenja sestra Zorana, koju je muz napustio cim je cuo za bankrot i njena cerka, a moja sestra Jovana koja je bila najstarija od nas troje dece, nepune dve godine starija od Ivane.
Kuca je bila velika, gradjena u starom stilu na dva sprata i pruzala je neverovatan komfor.Ja sam posebno voleo tavan, na kom je bilo puno starih kovcega sa knjigama i raznim starim stvarima koje su gubile ulogu i znacaj u kucama po kojima smo ziveli pre propasti.Ja sam bio napredno dete, dosta visok za svoje godine i godinu dana pre sam usao u pubertet i primetio sam po koji dlacicu dole.Glavna zabava mi je bila, kao i svim vrsnjacima, drkanje, koje sam otkrio za vreme doceka jedne Nove godine i od tada nisam ni prestajao, nekad i po vise puta dnevno, a u zadnjih par puta sam uspeo i da izbacim spermu.Na izled je sve nagovestavalo lepo i divno decastvo, bez obzira nan novonastalu situaciju.
U novoj skoli je bilo vrlo lepo i novi drugari su me prihvatili, dok jednog dana nije dosao u skolu Stevan, covek koji je radio u stali na nasem imanju.Pozvao je uciteljicu sa vrata, ona je izasla i kada se vratila, pogledala me je pogledom punim bola i saosecanja i rekla mi da pokupim svoje knjige i izadjem.Stevan me je stezuci kapu jednom rukom, drugom uhvatio za rame, kleknuo, kako bi mi bio u visini ociju i rekao da je tata umro.Zavrteo se ceo skolski hodnik oko mene i mislio sam da cu povratiti, poceo sam trcim kroz skolu i skolsko dvoriste, ociju zamagljenih od suza.Bio sam bez daha kada sam se uhvatio za kvaku od ulaznih vrata.Uleteo sam u kuhinju trazeci majku, probijajuci izmedju nekih ljudi koji su se sklanjali, da bi mi napravili mesta.Dosao sam do nje, koja je sedela na stolici, ociju suznih, ali neverovatno jakog i stalozenog pogleda, da sam prestao da placem u momentu.
– Nema plakanja.On je kriv, on je to odlucio i tu vise nista ne mozemo.Moramo da budemo dostojanstveni.
Taj dan sam zadnji dan u svom zivotu plakao.Na drugi nacin sam ozalio oca koji je u nemogucnosti da se izbori sa svime sto ga je snaslo, iz trofejnog revolvera sebi prekratio muke.
Majka nije dozvolila da se ni u jednom trenutku primeti da njega vise nema, nego je preuzela brigu o porodici, zajedno sa tekom, za vrlo kratko vreme je porodica pocela koliko-toliko normalno da funkcionise.
Posle par godina mora u kojima sam sanjao oca i budjenja uz vrisak, majka je odlucila da predjem u njenu sobu, u kojoj je bio veliki bracni krevet, a tetka i sestre su se, zbog ustede u grejanju, prebacile u jednu veliku sobu.
Prvo vece, pred spavanje, ususkan ispod teskog prekrivaca i listajuci neku knjigu nisam ni primetio da je majka u sobi, sve dok joj nije ispalo nesto na pod i ona se uz psovku saze da to pokupi.Pogledao sam je preko knjige.Imala je dugacku plavu kosu, inace stalno skupljenu u konjski rep, sada je bila raspustena, skoro do pola ledja.Bila mi je okrenuta iz profila, u beloj spavacici, skoro prozirnoj, kroz koju su se jasno ocrtavale pune grudi.
