Spojih sa tim punim slatkim usnama svoje i poljubismo se onako opušteno i sočno.
Nisam hteo da dužim, pa sam prestao, cmoknuo je samo u spojene usne i krenuo da se oblačim.
„Imaš li vremena za kafu?“ Upita snajka.
„Ne mogu danas. Moram do kancelarije. Možemo sutra da pijemo kafu, a?“ Pitao sam i aludirao na novi sex.
„Sve je moguće familijo. Ja moram pod tuš. Ti samo polako izadji. Pišem ti ja kasnije, može?“ i Onda me ona cmoknu lepo.
„Važi se snajka. Odoh. Piši, zovi. Šta da ti kažem. Na usluzi.“ I nasmejah se.
Obukao sam se na brzaka i izašao. Kakva ludost. Ala me ukenjalo ne verujem.
Vozio sam se ka kancelariji i mislio o tome kako je život lep. Doduše, ja sam loš čovek po mnogim kriterijumima, ali jebeš ga. Jedan život imam.
Kakav početak dana. Sada ću na miru sam da popijem kaficu.
