Daniel je sjeo na svoj skuter i krenuo kući. Putem je razmišljao: – „Sada je samo problem kako će starci reagirati na ovo. Mislim da će tata razumjeti, ali mama…”
Ubrzo je došao doma, parkirao skuter i ušao u kuću. Mama ga je dočekala na vratima.
Helena: – „Dobar dan”
Daniel: – „Samo dan.”
Daniel je napravio korak naprijed i prišao mami da je poljubi kao i obično.
Helena: – „I, kako je bilo?”
Daniel ju je pogledao u oči i posramljeno rekao: -“Nisam prošao.”
Helena je ostala skamenjena nekoliko sekundi i plačljivim glasom upitala glasno: – “Bože Daniele, što se dogodilo, kako je to moguće?”.
Daniel: – „Ništa se nije dogodilo, samo nisam dobro proučio zadnje gradivo jer sam mislio da znam sve o tome i to je bio je jedini dio na ispitu koji sam krivo riješio. Ništa strašno.”
Helena: – „A-ali to nije moguće, kako se to moglo dogoditi?”
Helena je postala vrlo nervozna i uzrujana.
Daniel: – „Daj mama, smiri se i ne dramatiziraj. Pao sam jedan ispit u životu i što sad?”
Helena: -”Ne možeš samo tako pasti na ispitu, nešto nije u redu s tobom!!! Još nikad nisi pao na ispitu…”
Helena je počela nekontrolirano vrištati i u tom trenutku Mia je sišla niz stepenice u kuhinju.
Mia: – „Šta se ovdje događa?”
Daniel: – „Ništa, mama ima živčani slom.”
Helena: – „Tvoj brat je pao na ispitu, eto što se dogodilo.”
„Oh, moj savršeni braco, kako si mogao… „ – Rekla je Mia ironično.
Daniel: – „Mama se smiri, ja idem u sobu.”
Daniel i Mia su se popeli stepenicama, ostavljajući uzrujanu majku u kuhinji. Ušli u Danielovu sobu. Mia je sjela na Danielov krevet dok je Daniel nervozno hodao po svojoj sobi.
Mia: – „Ona, radi ovakvu scenu zbog jednog ispita ispita.”
Daniel: – „Nevjerojatno, nikad je nisam vidio tako uzrujanu.”
Mia: – „Mislim da je to normalno za njezine godine.”
Daniel: – „Haha, da, u pravu si…”
Mia: – „Daniele, jesi li dobro?”
Daniel: – „Ne počinji sada i ti. Uzrujan sam, ali ne zbog ispita nego zbog njezine reakcije.”
Mia: – „Da, znam, zato te i pitam.”
Daniel: -”Eto, sve znaš.”
Mia: – „Smijem li pitati kako to da nisi prošao?”
Daniel: – „Samo nisam niti pogledao zadnje gradivo, ha ha.”
Mia: – „Ne brini, sigurna sam da ćeš proći sljedeći puta.”
Daniel: – „Hvala ti sister. Znam da si na mojoj strani.”
Mia: – „Danas treba preživjeti večeru. Nadam se da će tata doći na vrijeme i smiriti mamu.”
Daniel: – „Mislim da je bolja opcija otići van ili ostati u sobi.”
Mia: – „Ja ću sigurno ostati doma.”
Daniel: – „Stalno si doma, zašto malo ne izađeš?”
Mia: -”Izaći ću za vikend. Ovako spavanje i ležanje mi sada savršeno odgovara.”
Daniel: – „Potpuno te razumijem”
Mia: – „Dobro, sad te ostavljam. Kad siđeš, zovi me da idemo zajedno. Ne želim biti sama s njom kad je u ovakvom stanju.”
Daniel: – „Ok.”
Mia je otišla u svoju sobu, a Daniel je razmišljao: – „Sada želim vidjeti gdje sam pogriješio. Trebam detaljno analizirati.”
Upalio je kompjuter, uzeo skripte i knjigu. Morao je analizirati pogrešku na ispitu.
Uskoro je Danielov pametni telefon počeo zvoniti. Bila je to njegova teta Marija.
Daniel – „Hej teta, već si saznala”
Marija: – „O da, loše vijesti brzo putuju.”
Daniel: – „Da, vidim.”
Marija: – „Dobro, nisam te zvala da ti sad pametujem ili tako nešto. Samo sam htjela čuti kako si.”
Daniel: – „Ma dobro sam, ništa strašno.”
Marija: – „Helena je jako uzrujana pa sam obećala da ću vidjeti što se događa.”
Daniel: – „Pa samo sam zanemario zadnji materijal, iskreno nisam ni pogledao jer sam mislio da znam.”
Marija: – „Da, to sam i mislila. To će ti se ubuduće češće događati jer nikad ne učiš nego prolaziš zbog svoje inteligencije i zapažanja. I ja sam bila takva.”
Daniel: – „Objasni to mojoj mami ha ha.”
Marija: – „Hoću, dolazim za vikend, vidimo se u petak ili subotu.”
Daniel: – „Ok teta, vidimo se”
Marija: – „Vidimo se.”
Daniel je nastavio učiti a nakon nekog vremena netko pokuca na vrata njegove sobe.
Daniel: – „Da!”
Helena – „Samo da te obavijestim da će večera biti kad tata dođe kući.”
Daniel – „Ok mama”
