Nastavak od Plave Jabuke (Helena)
6. dan
Cijela obitelj boravi u dnevnom boravku apartmana.
Gregor: – „Mislim da Helena i Mia najviše zaslužuju ugodan odmor.”
Daniel: – „Da, slažem se. Ja idem kuće s tatom. Recimo da je ovo kazna za moj neuspjeh na fakultetu ha ha.”
Helena: – „Oh Daniel.”
Mia: – „Pošteno.”
Helena se okrene Danielu.
Helena: – „Jesi li siguran da ćeš biti dobro?”
Daniel: – „Naravno”
Gregor: – „Ma nema problema.”
Helena: – „Jesi li siguran?”
Gregor: – „Da, siguran sam.”
Helena: – „Žao mi je Daniela. I obećajem, nadoknadit ću ovo. Jeste li raspakirali?”
Daniel: – „Ne, daj mi 10 minuta i možemo ići.
Daniel je otišao u sobu po stvari, a Helena je razmišljala: – „Stvarno ne znam. Bilo koja opcija nije fer-? Ja bih se trebala vratiti s Gregorom kako bi mu pomogla, ali također je dobra ideja ostati ovdje s Miom. Moram se više posvetiti kćeri. Neka se Daniel i Gregor vrate, a Mia i ja ćemo ostati ovdje. Obje stvarno trebamo odmor.”
Gregor je razmišljao: – „Mislim da je ovo najbolja opcija. Helena i Mia zaslužuju odmor. I ja i Daniel ćemo uživati sami.”
Nazvao je Gabrijelu i ona je promijenila letove za njega i Daniela.
Helena: – „Iznijet ću tvoju prtljagu iz sobe.”
Helena je donijela ide u sobu, a Gregor je pogledao Daniela.
Gregor: – „Žao mi je, Daniele. Ali bit će nam dobro samima.”
Daniel: – „Nema problema tata.”
Gregor: – „Možemo ići. Taxi će ubrzo doći.”
Helena: – „Čekaj malo, idem se obući pa ćemo vas ispratiti.”
Gregor: – „Ne, vratite se vas dvoje u krevet. Prerano je. Ići ćemo sami.”
Gregor je prišao Miji i zagrlio je.
Gregor: – „Pokušajte maksimalno uživati i pobrini se za mamu.”
Mia: – „Svakako, tata.”
Gregor prilazi Heleni i poljubi je.
Gregor: – „Draga, tako mi je žao…”
Helena: – „U redu je, pazi se i pošalji mi poruku kad stignete.”
Gregor: – „Hoću.”
Daniel je zagrlio i poljubio Miu i Helenu. Otišli su.
Helena: – „Mia, vrati se na spavanje, još je rano.”
Mia: – „Da, vraćam se u krevet.”
Helena: – „I ja ću ići spavati. Na odmoru smo, možemo spavati koliko hoćemo.”
Otišle su svaka u svoju sobu.
Helena je razmišljala: – „I tako, Mia i ja ćemo biti same. Prilika da se ponovno zbližimo.”
Helena se je okretala u krevetu. Nije mogla spavati, što je i razumljivo nakon ovakvog šoka. Nakon nekog vremena ustala je i otišla je u dnevni boravak i napravila kavu. Nedugo zatim došla je i Mia.
Helena: – „Hej, jesi li naspavala?”
Mia: – „Da. Spavala sam do prije desetak minuta. Mogla bih se naviknuti na ovo. Ovaj apartman je stvarno prekrasan.”
Helena: – „Želiš li kavu ili doručak? Ili ćeš čekati ručak.”
Mia: – „Definitivno neću ni ručak ili doručak, ali kava i krafna ili kroasan će biti u redu.”
Helena: – „I ja želim isto. Želiš li da naručimo ovdje ili da odemo dolje?”
Mia: – „Mislim da posluga u sobu košta puno pa bolje da idemo dolje.”
Helena: – „Ispravno razmišljanje. Spremimo se.”
Nakon nekoliko minuta bile su spremne. Helena je nosila kratku ljetnu haljinu, a Mia klasično, majicu i kratke hlačice. Dok su prolazili pored recepcije…
Recepcioner: – „O da. Vi ste gospođa Riktiks, zar ne?”
Helena: – „Jesam.”
Recepcioner: – „Molim vas trenutak, moj šef želi razgovarati s vama.”
Helena: – „Ima li problema?”
Recepcioner: – „Ne, ne. Ne, nema problema gospođo.”
