Poševio sam neosvojivu žensku na brodu

Na brodu, na četvrtoj palubi je bila mala prodavnica suvenira. U njoj je radila Zagorka. Krupna i jako zgodna devojka iz Zagreba. Da li je to bio razlog, ili nešto drugo, što smo nas dvoje našu komunikaciju sveli samo na „zdravo“ i pored istog jezika, ne znam. Uglavnom, zbog prirode mog i njenog posla mi smo se jako retko sretali, tako da nismo ni imali neku poštenu priliku za bliži kontakt. Inače, Zagorka je bila jako zgodna plavuša, sa izdašnim sisama i sa, što je mene najviše palilo, mačkastim naočarima na licu koje su joj davale onaj kurvanjski izgled. Par puta sam je sreo u teretani, gde sam se i uverio u lepotu njenog tela, ali se je uvek dešavalo da ona upravo napušta teretanu kada sam ja ulazio. Naravno, podatak da u svom sexi kalendaru imam Stjuarda, Ajten i Ahmuda me je terao da se nešto posebno ne trudim oko toga da osvojim Zagorku. Mada, kad god bih je sreo, ona bi u meni izazvala pravu buru osećaja. U tom trenutku bih samo pomislio: „Ah… kada bi mi samo jednom dozvolila da joj svršim na cvikere nakon pušenja“. U tom periodu, brod je bio usidren četiri dana na Floridi, kako bi jedna garnitura turista otišla, a došla nova. Isto tako, to vreme se je koristilo da se brod snabde sa novom količinom hrane, goriva i svega ostalog neophodnog za jedno krstarenje. Za jedan deo posade, to  je značilo bukvalno radno vreme od 24 sata na dan, dok za nas ostale je bilo vremena i da se malo odmorimo i posvetimo sebi. Tog dana, rešio sam da odem malo do teretane i oznojim dupe vežbama. U teretani nije bilo nikoga osim momka koji tu radi. Naravno, turista nije bilo, a od osoblja, veći deo je bio zauzet popunjavanjem zaliha. Pošto nije bilo gužve, brzo sam odradio svoj planirani program i nakon tuširanja rešio da malo odsedim u sauni. Tek sam tada primetio da sauna radi i da unutra ima nekoga. Ušao sam i osto iznenadjen. Unutra je sedela ona. Zagorka. Ovog puta nije nosila na sebi naočare. Bila je ogrnuta samo belim peškirom i tiho džarala po kamenju kako bi napravila veću toplotu. – Zdravo – rekoh na ulasku i sedoh na klupici preko puta nje. – Ej, zdravo – reče ona tobož iznenadjeno što me vidi ovde. – Kako si? – rekoh tek da započnem razgovor. – Nije loše. Evo koristim ovo sidrenje da malo više vremena posvetim sebi. – I ja, nego, nama se baš ne da da se bolje upoznamo i popričamo, a ovamo smo kao neki zemljaci. – Šta ćeš, takav nam horoskop – reče ona i prekrsti svoj prelepe noge što u meni uzburka krv. – Nije valjda da toliko veruješ u zvezde. Mogli bi i mi malo da se potrudimo, pa da se bolje upoznamo. – Znam ja za tebe – i ovoga puta namesti peškir u visini dojki što kod mene ponovo uzburka krv. Pomislih, ako sada ispustim ovu priliku da je imam, neće mi se nova ukazati do kraja ugovora. – Po dobrom ili lošem. – Pa zavisi kako se uzme. – Šta ti misliš? Dobro ili loše. – Vidi macane, i ti i ja jako dobro znamo tvoju reputaciju na ovom brodu. – Ne znam o čemu govoriš – napravih se sada ja mutav. – Pa ona sobarica iz Turske o tebi priča samo najbolje… – Ma to su samo priče – pravio sam se skroman – a i bilo je samo jednom – slagah.