Marie: -”Ajme kupio si kartu, pa to je već sutra… pa kako… ti nisi normalan. Zašto mi to radiš, pa nisam spremna…pa ne mogu…”
Činilo se kao da ipak malo popušta ili barem razmatra opciju.
Armin: -”Treba mi broj tvojeg pasoša da upišem”
Marie: -”Pa zašto si to napravio? Mogli smo se nekako dogovoriti a ne ovako naglo. Pa kako ćemo sad kad si već kupio?”
Nije odgovarao na poruku nekoliko minuta a onda je Marie ipak poslala broj pasoša što je značilo da je ipak pristala. On je upisao podatak i platio, te joj poslao kartu.
Marie: „Pa znaš da ujutro moram na vlak za Bruxelles a toliko toga još moram obaviti…”
Armin: -”Ako misliš na frizure i ostale kozmetičke stvari toga ima i ovdje. Ako misliš na kupovinu, trgovina ima i ovdje.
Marie: -”Ma teško bih ti ja sad to objasnila. Idem sad žurim… čujemo se kasnije”.
Armin je bio zadovoljan. Zaista je htio upoznati Marie i pružiti joj dobar provod. U mislima je planirao kuda će je odvesti, šta će raditi a tada se sjetio da bi trebao ponovno otići u trgovinu i kupiti nekoliko namirnica koje bi Marie mogla trebati.
Navečer dok je bio u kafiću Marie mu je poslala poruku da je uspjela sve obaviti i da se upravo pakira a onda da ide na spavanje. On je odgovorio da jedva čeka da je vidi i da se vide sutra u 3 sata po slijetanju. Tada se je sjetio da pita Ivana da mu posudi auto za sutra kako bi dočekao Marie.
Jedva je čekao trenutak kada će napokon upoznati Marie. Došao je na aerodrom sat vremena prije negoli je trebalo. Putnici s leta iz Bruxellesa izlazili su van a Armin je stajao i čekao. Većina ih je već izašla a onda je ogledao damu duge crne kose u šeširu i zelenoj uskoj haljinici kako polako hoda u jednoj ruci noseći torbicu a sa drugom vuče ogromni kofer. Pošto je nikad nije vidio uživo nego samo preko slika i video poziva, ostavio je mogućnost da bi uživo mogla izgledati malo drugačije. Mislio je u sebi: -”Ako je ovo ona, zaista izgleda drugačije ali u pozitivnom smislu.”
Polako je prilazio prema njoj a tek kad je došao na nekoliko koraka do nje, postao je siguran da je to ona. Tada je ona zastala i pogledala prema njemu. Taj pogled prvog susreta nikad neće zaboraviti. Ta predivna dama je izustila: – ”Armin”. On je izgovorio njezino ime i potrčao joj u zagrljaj. Ona je spustila na pod torbicu, pustila je kofer, te su se oboje čvrsto zagrlili. Čim je njegova glava dodirnula njenu a njegovo tijelo bilo u zagrljaju sa njezinim, osjetio je nešto posebno, nekakvo smirenje. Glava naslonjena na njezino rame pružila je priliku da mješavina mirisa njezinog parfema i laka za kosu djeluje na njega kao opijum. To je bio miris kojeg je uvijek poželio disati a mekoću njezine kože poželio stalno dodirivati. Poljubac u obraz i taj zagrljaj trajali su jako dugo.
Kad su se napokon odlijepili jedno od drugog Marie je rekla: -”Armine, to si stvarno ti.”
Djelovala je jako sretno a Armin je bio bez riječi. Jedva je izgovorio: -”Bože, predivna si, tako mi je drago da si tu.”
Htio ju je zagrliti i više nikad ne puštati i li barem prići još malo bliže samo da ponovno osjeti njezin miris i dodir. Sjeli su u auto i krenuli. Marie je očito bila dobro raspoložena i pričala je u superlativima. Putem do apartmana stali su u malom restoranu sa tradicionalnom kuhinjom i Marie je već u prvom susretu sa otokom bila oduševljena. Parkirali su ispred kuće. Do je Armin vadio kofer iz bunkera Marie je stajala i gledala ogromnu kuću na 3 kata, planski posađene čemprese oko bazena te stabla maslina i smokava.
