Ti moju ženu jebeš 5 godina,mogu i ja tvoju

Te godine su se u modu vratile simi cipele, pantalone na falte, maksi suknje, pesme Mikija Jevremovica i Djordja Marjanovica. Zvonko Bogdan se vec uveliko slusao, kao i Djoka Balasevic. U modi je bila preljuba. Svog dragog sam prevarila iz pakosti. Zbog ubedjenja da me nakon zenidbe moze varati sa svakom seoskom frajlom. Ljubav je preovladala mojim srcem, glavom i telom. Pristala sam da se udam nakon zavrsene srednje skole. Da mu u startu rodim dete, ispostujem praznike, familiju i ukucane. Cak sam i njegove bivse srece prihvatala, kao davnu epizodu mladalackih ljubavi. Ali jedna od njih me je naterala da se smuvam s kim ne treba. Sa njenim muzem. Magda je bila njegova dalja rodjaka. Devojka koju su mu kao takvu namestali, sve za racun njihovih buducih bogatstava, jer i ona i on su bili jedinci i svo imanje bi im u rukama ostalo. Ja nisam imala bas nista. Milana sam iskreno volela i iz ciste ljubavi se udala za njega. Po koju primedbu i prekorni pogled na moj racun sam muski podnosila. Pogotovu kad sam mu rodila sina i time ucvrstila nas brak. Ipak, Milan je imao potrebe za drugom. A zasto? Cele noci sam mu bila na raspolaganju. Bila sam majka deteta koje sam rodila, zena u kuci, kurva u krevetu. Sta li mu je jos trebalo? Imali smo goste za nedeljni rucak. Njegova dalja rodjaka sa muzem, postenim deckom, vrlo pristojnim i kulturnim. Sluzila sam rucak, kako dolikuje u dobrostojecoj kuci kakva je nasa bila. Na stolu je sve bilo posluzeno, ali sam stalno morala ustajati i donosit po nesto. Dnevna soba je bila ogromna. Sto nasred nje jos veci. Cesto sam obigravala oko stola i sluzila ih. Jednog trena sam osetila cudnu kretnju u muzevljevom pokretu. Presla sam preko toga i krenula put kuhinje. Muz njegove rodjake je pak otisao da proseta naseg sincica do stale. Milan se osokolio i nogom ispod stola dirnuo rodjaku medju noge. Jasno sam to osetila po njenom meskoljenju i njegovim pokretima. Nisu na mene obracali paznju, a ja sam sakrivena od njihovih pogleda pratila situaciju ispod stola. Leto je bilo. Bez carapa, bosih nogu. Milan je bez problema nabio palac u njenu ribicu. Ona mu je stisnutih usana i sa ocitim odobravanjem svesrdno pomogla u tome. Osecala sam njene pokrete zadnjicom, kao ubode iglom. Otvarala je i zatvarala oci seoska namigusa. Jeftina droca koja ni hleb za stolom nije postovala. Nisam htela da im smetam, mada sam u sekundi imala nameru da ih sa ostatkom vrele supe posteno okupam. Ipak, odlucila sam se za drugu varijantu. Izasla sam do stale. Stamen je setao mog sincica i divio mu se. Mali je zadremao za vreme igre u njegovom narucju. Necujno sam ga odvela do spavace sobe i vratila se Stamenu. On se ocito razumeo oko stoke. Imali smo par prekrasnih konja i kobila koje je Milan ljubomorno cuvao. Jednom se konju digao pritisak. Naglo je skocio na najblizu kobilu i goropadnim kurcem napao. Jadnica je samo klekla i spremno docekala ubojit napad. – Muz i zena nas varaju – rekao mi je bez ustezanja. – Kako znas – zaprepastila sam se. – Tako, to traje godinama. Jebu se kao stoka kad god se vide.