– Znam da ti je teško, ali moraš se držati, ujna, biće valjda bolje – pokušavao je Marko tešiti je. Čak su zajedno otišli na sladoled i smejali se njegovim dogodovštinama iz vojske.
– Eh, Markić, milo moje, ne znam ja kako ću ovako – uzdahnula je, izlazeći iz autobusa – hajde sad kod mene, hoću da te počastim za rođendan.
Znaš da bih voleo, ujna, ali moram kući, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom društvu.
– Dobro, mili, ali sutra obavezno moraš doći na kolače. – rekla je ponovo ga zagrlivši i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje još jednom osete onu napetost – Hvala ti za sve danas. – okrenula se i otišla niz ulicu u svojoj lepršavoj letnjoj haljini, što se nestašno uvijala oko zategnutih listova…
Znala je da će joj opet biti teško u duši jer će biti sama, ali je osetila ujedno i neko čudno olakšanje jer je svaki put u mladićevoj blizini osetila neobičnu napetost i neko čudno treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u požar… Nekako je sve u vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osećala, kao da je vraćao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noći pakleno vruće. Gordana se čitavu noć nemirno okretala u svom praznom krevetu. Dugo joj je trebalo da usni, razimišljala je kako joj je bilo lepo tog dana, poptuno drugačije u odnosu na sve one nesrećne trenutke koje joj je muž priređivao. Mislila je o tome kako je svo vreme braka pored njega samo patila, bila je tako željna muške ljubavi, dodira, seksa…
Prvu noć nakon dugo vremena da je sanjala… i to šta… i koga… Sanjala je Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muški, poželjno i strasno… Sanjala je njegove snažne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomešanoj posteljini, a što ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno vlažna među nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku, pokušavajući sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene stvarne želje, iako je njeno međunožje ostalo izdajnički vlažno. Otišla je na kraju da se istušira i potom ponovo usnila, ovaj put sa zabrinutošću da će možda opet ili još i gore stvari sanjati…
A iste te noći, na drugom kraju sela, Marko se vraćao iz izlaska sa drugarima. Sve devojke koje je video te večeri u njegovim mislima nisu mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je došao na odsustvo, ta žena ga je naprosto začarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima kose boje višnje, punim mesnatim usnama, nežnim pogledom i ponajviše svojim raskošnim oblinama koje su mu pamet zavrtele toliko da je stalno u misli vraćao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute preko krupne, oble i naglašene guzice. To ga je izluđivalo i mada je znao koliko su grešne te misli, štrašno su ga uzbuđivale. I kad je legao u svoj krevet, nije izdržao, izvukao je svoj ogromni nadignuti kurac i polako ga počeo drkati, zamišljajući samo svoju lepu, guzatu ujnu… Strašno jeste i grešno, ali to su samo maštarije, mislio je… I uz te strasne maštarije je i zaspao, znajući da će već sutra imati priliku da je vidi…
Superr