Ulovio sam mamu u varanju i morala mi je dati

mama: daj Dušane, ne kvari mi, rekla sam ti sto puta ne mogu, razumeš ne mogu i ti ja se palimo na ove stvari ali ne mogu dule: samo jednom Snežana pa ne moram da jebem više nikad u životu mama: kako si nedokazan, ovo mi prija, ali ne mogu dalje od ovoga dule: kako ja mogu, ti nećeš, možeš ali nećeš mama: hajde dosta, sad si mi sve pokvario, čućemo se ćao dule: ljubim te u tvoju picu, ljubim te u deholte mama: ha ha ha, prekini bre, ćao dule: ćao, ljubim te, sanjaću te ponovo mama: sanjaj a sad stvarno ćao – reče mu i spusti slušalicu. A ja sam zblanuto držao slušlicu još par sekundi na uhu i kad sam shvatio da je ovaj hot line izmedju njih prekinut, spustih i ja slušalicu. Bio sam izgubljen, još nisam shvatao šta se dešava. Moja keva Snežana i njen brat od tetke Dušan, imaju svoj lični hot line, ne mogu da dodjem sebi. Moja keva kao kakva drolja, stenje i svršava preko telefona, dok ga ovaj mamlaz drka i prska sve oko sebe. Čoveče, kad se sad nisam šlogirao neću nikad. Zapalio sam cigaru dok sam se trudio da razmišljam racionalno, šta sad, kako da je pogledam u oči, kako da sidjem dole u dnevnu sobu, pa da li je ona normalna, nije, definitivno nije. Šetao sam po sobi kao izgubljen, i palio cigaru za cigarom, kad se odjednom otvoriše vrata moje sobe. Bila je to Snežana: šta radiš – prošaputla je – jer se preslišavaš? Da preslišavam se, šta ti radiš? Pa mislila sam ako hoćeš da nam skuvam kafu, da se odmoriš malo. Može skuvaj. Hoćeš da sidješ dole, ili da donesem da pijemo ovde? Kako god ti hoćeš, svejedno mi je. Zatim zatvori vrata za sobom i ode dole u kuhinju. Posle dva tri minuta sam sišao i ja. Mama je bila u kuhinji i zakuvavala kafu. Seo sam na trosed u dnevnoj sobi i zurio kroz prozor u dvorište, pokušavajući da se saberem od šoka koji me je zadesio. Mama dodje spusti šoljice na sto i sede preko puta mene na dvosed. Jesi li se umorio? Jesam, malo me i glava boli, taman mi dobro dodje ova pauza, šta si ti radila – upita je ne razmišljajući. Završila sam ručak, pa kad dodju tata i Ivana da ručamo. Ivana je moja starija sestra, i radi kod ćaleta u servisu, vodi knjige, fakture i slično. Pili smo kafu ćuteći neko vreme a zatim keva poče nešto o moru. Nisam mogao da se skoncentrišem na njenu priču, nego sam nekako odsutano zureio u nju klimajući glavom. Pogled mi se zaustavio na njenim velikim sisama pod svetlo zelenom pamučnom majcom. Stvarno su ogromne, kao lubenice, kako je gestikulirala rukama one su se tako klatile levo desno, jer su bile slobodne bez brusa. Primetio sam da su joj čak i bradavice malo ispupčene, ali nisu kao palčevi što je rekla malo pre Duletu, verovatno što sada nije napaljena kao pre pola sata otprilike. Zatim ustade i krenu ka kuhinji da sipa čašu vode. Nosila je neke tamno zelene bermude koje su isticale njeno okruglo poveće trćasto dupe, kojim je mešala levo desno dok je hodala. Usne su joj punije, onako čulne, a lice uvek našminkano da bi prikrila svoje 52 godine. Butine su joj jače malo punije u odnosu na listove koji su veoma lepi i graciozni. Ona je onako krupnija žena, ne debela već ima je, kako da vam objasnim i strašno vodi računa o svom izgledu. Nju nikada ne možete videti bez šminke ili frizure, ali ona je i nastrana žena, koja se pali na incest što sam danas saznao. Hoćeš da ti sipa mama sok – prekinu me u razmišljanju. Sipaj ako je hladan. Dok se vraćala iz kuhinje hodajući ka meni, sva se njihala, sve na njoj je bilo nekako izazovno i jebozovno, što bi rekao moj ujka Dule. Ona mi prinese sok i sede kraj mene: baš mi deluješ iscrpljen i umoran, pa nemoraš danas više da učiš, ostavi za sutra, nekako si mi tužan. Zatim me zagli i poljubi i u tom trenutku sam osetio njene velike grudi na svojim grudima koliko me je jako stegla. Bile su masivne i meke kao dva balona.
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
Komentiraj

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavit ćemo da ste u redu s tim, ali možete je odbiti ako želite. Prihvatiti Vidi više