Zabranjena ljubav, prvi deo majka i sin

Zabranjena Ljubav (mama i ja)

Moja mama, Mira, je daleko od sexy simbola, muskarci je ne salecu niti se okrecu za njom.Kratka crna kosa, tamne oci, 165 sa upadljivim viskom kilograma, bas i nije nesto sto mami uzdahe na ulici. Poveca zadnjica, debele butine, jaki listovi i osrednja velicina grudi, to je ono sto covek cesto vidi u prolazu.
Nisam ni ja neka prilika, 180 i 80kg zvuci ok, ali daleko sam od Apolona. Svi koji me znaju, zovu me Maki od Marko i definitivno spadam u prosecne gradjane ove drzave.
Mi smo jedna prosecna porodica, otac, majka, brat i ja. Ziveli smo jednim prosecnim zivotom, sve do momenta dok brat i ja nismo odrasli dovoljno da bi poceli da se osamostaljujemo.

Brat je stariji i prvi je izasao iz kuce, ozenio se, zapoceo samostalno da zivi nedaleko od nas i sve je bilo uredu, manje vise, do momenta dok nije odlucio da zajedno sa porodicom isele iz zemlje. Onog momenta kad su im odobrili vizu, mislim da smo svi zajedno propatili.

Malo nakon toga, oni su i otisli napolje, a otac, majka i ja smo se jos dugo navikavali da vidimo brata i njegove tek ponekad na skype.

Iako sam imao prilicno lep posao, solidna primanja, stalno drustvo i vrlo cesto bio u vezi, ali strasno mi je nedostao brat i njegova porodica.Nisam se osecao ispunjeno, kao pre i jednostavno su mi nedostajali ti delici atmosfere od ranije. Sa ocem i majkom sam bio u dobrim odnosima i cesto smo znali zajedno da sedimo i pricamo, a narocito vikendom, kada smo kombinovali rucak, kafenisanje i skype. Prolazili su meseci od kako je brat otisao i svi smo prizeljkivali da se predomisle i vrate nazad, ali umesto toga dobijali smo price koje bas nisu ulivale nadu da ce nam se zelje obistiniti.

Negde s proleca, poceli smo se razmisljati kako da mi skoknemo napolje, a bratov poziv da dodjemo na leto bio je pravo osvezenje i nesto sto smo svi zeljno iscekivali. Ustavari, trebalo je cuvati klince dok ne idu u skolu, nekih dva meseca, ali odlicna prilika da se spoji lepo i korisno.

Poceli smo da se kombinujemo, preracunavamo i diskutujemo sta je tu najbolje. Odlucili smo da ce ici otac, penzioner koji ima gomilu slobodnog vremena, a majka i ja cemo ici drugom prilikom.Naravno otac je bio nestrpljiv kao malo dete cekajucu kraj juna meseca, pa da krene na put, a mama i ja smo mu iskreno zavideli.

Dosao i taj dan, kada smo oca ispratili na aerodrom i jos dugo cekali tamo,kao da ce se nesto desiti. Naravno, nista se nije desilo, a mama i ja smo seli u auto i krenuli nazad kuci. Celim putem smo suteli i progovorili tek po neku recenicu, pod nekakvim utiskoma kao da nam se porodica smanjuje.
Nakon sto smo stigli kuci, seli smo da popijemo kafu, a u jednom momentu, mama kroz uzdah rece:” Eto ostadosmo samo nas dvoje”.
“Pa dobro, neko mora i da radi, nismo svi penzioneri i gastosi”-pokusao sam da se nasalim.
“Da”- rece odsutno mama.

Bilo mi je nekako zao, da je gledam tako potistenu, kao da joj se svet raspada, a ustvari samo nismo navikli da se odvajamo.Dao sam samo sebi obavezu, da ne smem nikako da je dodatno opterecujem i pogotovo da je nerviram. Barem sam toliko mogao da uradim za nju.