Curu sam izgubio na partiji biljara – I dio

«Šta to radiš?», brzo sam došao za njom. «Ne mogu ovo trijezna.» Frajer nas je zainteresirano gledao. Izvadio je od ispod bocu i pružio je curi. «Trebaš čašu?» «Ne…», suho je rekla i otpila direktno iz boce. Kad se Vijeko vratio već je pola falilo. «Našao sam!», obratio se gazdi lokala. «Nije bilo pored kreveta već u ormaru u hodniku, jebote ja!» «A što ja znam gdje kurve drže svoja sranja…», suho je odgovorio. Tad sam shvatio da ovaj em sve zna, em da će mi se ševiti curu u guzu na biljaru, em da su u jednoj od obližnjih prostorija nekakve kurve. Sigurno glavni izvor prihoda visokom proćelavom muškarcu koji nas je pozorno motrio. U licu je bacao na Keruma, ali gotovo sam siguran da to nije bio on. Vijeko je iznad glave mahao s tubom kreme kao s pištoljem. Gad je očito bio dobro upućen u raspored lokala, pa i pravu namjenu, a nikad mi nije ništa rekao. Ziher je tu karao. Postavio bi mu koje pitanje da mi je bilo do razgovora. «Ovako..da se odmah dogovorimo neke stvari!», Azra je pokušala zvučati opasno, ali ispod tog čvrstog tona pucale su suze. Sirota moja djevojčica… «Bez brige, mi dečki sa sela nismo za neke nastranosti», kimnuo je gazdi, a ovaj je samo lijeno pomaknuo glavu tako beznačajno malo da se nije moglo reći što je time mislio. «Šteko, jesi zaključao?», pitao ga je igrajući se s tubicom. Očito nije bio Kerum, vlasnik se zvao Šteko, ako to nije neki Kerumov mafijaški nadimak. «Je, al…», pogledao je na sat, «U dva dolazi general s društvom. Ma, imate vremena…», odmahnuo je rukom. Bilo je očito da se ne kani pokupiti, no nije djelovao ni nešto specijalno zainteresiran. Vjerojatno je godinama radio s kurvama i ovakve situacije nisu mu mogle podići tlak. S druge strane, to što se Azri događalo u glavi samo bog je mogao znati. Vijeko ju čak nije ni primio za ruku kada su krenuli prema stolu, već ju je ispred sebe gurkao pikajući joj šupak prstom preko hlača. Tako je jako drhtala da se to jasno vidjelo neovisno o popikavanju izazvanom alkoholom. Kada smo večeras ušli u lokal na tim je štiklicama lepršala poput princeze, a sad se vukla ukočeno kao pijandura koju drma napad manične depresije i epilepsije istovremeno. Iza njenog malog zgrčenog tijela zadovoljniji no ikad marširao je dvometraš Vijeko. Svaki put kad bi je piknuo u čmar ustima je proizvodio zvuk prđenja, tako da se čak i gazda-makro sažalio i viknuo, «Daj, šta ti je…pusti ju na miru. Nije kuja, jebote!» Umjesto odgovora zakolutao je glavom kao rock zvijezda, čak si je nabio i neke fakerske sunčane naočale na njušku i mijaukao. Već su došli do stola, pa ju je baš odalamio po guzu, a onda vratio ruku i zašlatao je. Azri je pobjegao napad plača. Raširenim rukama držala se za rub biljarskog stola, slapovima duge kose skrivala je lice koje se pretvorilo u izmučenu crvenu kašu. Onakva smotana od cuge izgubila je ravnotežu jer je probala raskopčati hlače jednom rukom, i opalila bradom o stol. Šteko se stao pored mene. I on i Vijeko su se na to zacerekali. Smrad se stisnuo skroz uz nju. S kurcem u ruci buljio je u golo dupe moje cure s čistom pohotom u sitnim crnim očima. Nervozno joj je potegnuo hlače do koljena, a onda i preprane šarene gaćice. Da je znala da će se skidati pred ljudima sigurno bi obukla neke bolje.