Recepcioner je ustao i otvorio vrata iza sebe.
Recepcioner: – „Waldemar, gospođa Riktiks je ovdje.”
Waldemar: – „Ok, dolazim.”
Waldemar dolazi.
Waldemar: – „Dobro jutro gospođo Riktik. Ja sam Waldemar Higgins, zamjenik upravitelja hotela.
Helena: – „Helena Riktić, drago mi je.”
Waldemar: – „Jako mi je žao zbog problema zbog kojeg je vaš muž morao otići. Mogu zamisliti kako se sada osjećate. Znam da možda osjećate da vam je odmor uništen, ali mi ćemo se potruditi da vam boravak ovdje bude barem malo bolji. Nego, imate li kakvu informaciju kako je partner g. Riktika?”
Helena: – „Ne, nemam još nikakvih informacija.”
Waldemar: – „Gospođo Riktik, ako možemo na bilo koji način pomoći, slobodno me pitajte.”
Helena: – „Hvala, ali stvarno ne možete ništa učiniti da pomognete.”
Waldemar: – „Ima. Vidite, skupo ste platili ovaj apartman i sad ste ostali samo vas dvoje. Tako da imam ideju kako možemo poboljšati vaš boravak. Kad ste već skupo platili uslugu koja vam sada nije potrebna… naime, ako biste pristali na preseljenje u manju sobu, dali bismo vam zlatnu karticu – All inclusive plus. To znači da biste imali sve usluge besplatne, ne samo sve u hotelu, već u cijelom kompleksu sve besplatno. Hrana i piće u svim restoranima, diskoteke, barovi unutra i vani, beach barovi, bazeni aquapark, sve vrste opreme na sve 3 plaže, razni tretmani, masaže, najam čamaca… sve to ako se preselite u manju sobu.”
Helena: – „Hm, pa… J-ja ne znam… zvuči dobro, što ti misliš, Mia?”
Daniel: – „Pa dobro zvuči…”
Waldemar: – „Gospođo Riktik. Idite na doručak, razmislite i onda mi kažite svoju odluku. ja ću biti ovdje.”
Helena: – „U redu, vidimo se kasnije.”
Mia i Helena izašle su na terasu u kafić ispred hotela. Dok su pile kavu i jele kroasan, razgovarale su.
Helena: – „Želim da se ludo zabaviš ovih 10 dana, da zaboraviš da sam ti mama, hajde da se ponašamo kao da smo prijateljice. To će nam pomoći da se opustimo.”
Mia: – „Da, u pravu si.”
Helena razmišlja: – „Znam da moj odnos s Miom nije tako dobar kao s Danielom, ali sada je vrijeme da to popravim. Moramo biti više kao prijatelji, a manje kao mama i kćer.”
Helena: – „A što misliš o ovoj ponudi?”
Mia: – „Hm, ovaj apartman je savršen, ali ako ta kartica zaista pruža mogućnosti koje moramo prihvatiti.”
Helena: – „Da, slažem se.”
Kad su popile kavu, otišle su na recepciju.
Waldemar: – „Gospođo Riktiks, jeste li odlučili?”
Helena: – „Da, prihvatit ćemo vašu ponudu.”
Waldemar: – „Super. Ovo je odluka koja odgovara i Vama i nama. Hvala vam puno i nisam zaboravio, ako vam možemo na bilo koji način pomoći, samo nam recite. Jose, molim te pomozi im da se presele u bilo koju slobodnu sobu na drugom katu kad god želi. Kada budete spremne, nazovite nas.”
Helena: – „Bit ćemo spremne za nekoliko minuta.”
Helena i Mia su došle u apartman. Recepcioner Jose je došao i uzeo kofere. Došli su u sobu 235.
Jose: – „Evo vam ključ. Ugodan dan želim…”
Helena: – „Hvala.”
Mia: – „Hvala.”
Ušle su u sobu. To je bila klasična mala soba s jednim bračnim krevetom, ormarom, stolom i 2 stolice, televizorom i kupaonicom.
