A pored nje, sedeo je Safet!
Bilo mi je čudno što sede u mraku i što je u opšte Safet u našem a ne ujakovom dvorištu.
Majka je sedela, nogu raširenih od toplote, na klupici naslonjenoj uza zid, u tankoj letnjoj spavaćici. Safet je sedeo naspram njem na stolici, jasno licem u lice, u svojim boksericama. Majka se naslonila laktovima na sto, sa cigaretom u jednoj ruci. Gotovo sam siguran da su njene grudi bile Safetu na tacni i da je to namerno uradila. Safet je nešto prozborio, nisam čuo šta, i okrenuo se da pogleda majčine noge, našta ih je onablago raširila.
Da li sam ja to sve umislio. U ostalom bio je mrak i samo mesečina, sigurno nisu mogli da zaspu pa su izašli napolje na vazduh i slučajno se našli.
Da, naravno to je bilo. Samo sam ja bio umoran i moja mašta je radila gluposti u mojoj glavi. Odlučio sam da se vratim u krevet i onako će majka da se odmah vrati čim popuši cigarfu ili dve. Ponovo sam legao i trudio se da odagnam glupe misli iz svoje glave. Proilazili su minuti. Pa deset, pa dvadeset
Nakon skoro sat vremena vrpoljenja bilo mi je jasno da od sna nema ništa. Bio sam zabrinut što nema majke. Ponovo sam ustao i izašao do vrata.
Sto u dvorštu je bio prazan. Nije bilo ni majke ni Safeta. Dvorište je bilo pusto i sada mračno, mesec se sakrio iza oblaka.
Pažnju mi je privuklo utuljeno svetlo u samom dnu dvorišta. Jedva vidljivo dolazilo je od melog prozora na zidu odaje koja s enalazila ispod ambara. Ta odaja se skoro nije koristila i u njoj bi samo ponekad deka prispavao na starom kauču kada bi malo više popio.
Da li je neko tamo?
Svetlo je naglo nestalo. Trgao sam se i video dve orilike na vratima odaje, jedva vidljive. Uplašio sam sed i brzo vratio u krevet. Uskoro sam čuo kratke ženske korake u dvorištu. Šuškanje na vratima, i vrata od kupatila. Pomislio sam da je to majka. Pravio sam se da spavam. Čulo se šuštanje vode iz kupatila. Minuti su prolazili. Pomislio sam da je skoro potrošila ceo bojler vode. Zašto je toliko dugo u kupatilu?
Opet su se čula vrata. Okrenuo sam se ka zidu. Majka mi je prišla, osetio sam kada se nagnula nadamnom, posmatrala me par trenutaka, i nežno, da me ne probudi spustila poljubac na moj obraz. Osećao sam se voljen.
Čuo sam orman i da se presvukla, a potom kako leže u krevet.
Utonuo sam u san.
Iduće jutro, probudilo me je majčino pevušenje po kući. U bade mantilu šetala se po kući, i spremala nam doručak. Dočekala me je sa osmehom
– Jutrić, lepi moj! Kako si spavao sinoć?
– Uuh…jako teško bilo je sparno – bar sam bio iskren
– Jao ja sam jedva oka sklopila ali sam čvrsto spavala. Sedi da doručkujemo. Pustila je neku brzu muziku sa radija i gotovo se vrpoljila u ritmu muzike dok smo doručkovali.
Bila mi je smešna kao neka klinka, i smejao sam se našta je ona samo još više počela da se vrpolji kao da igra. Bilo je to lepo jutro.
Bio sam zbunjen sinoćnim doživljajem, ali sam se trudio da odagnam sve te misli i da s epravim da je prethodno veče nije ni dogodilo. Jedino je Safet celo to pre podne pokušavao da mi nešto namiguje i da pokušava da privuče moju pažnju. Izbegavao sam ga. Mama i on su se i dalje pravili kao da ono drugo ne postoji.
Posle dugog vremena da vas počastim novom pričom. Poprilično je duga nadam se da vam se dopada
Stvarni događaj ili ne
Stvaran je. Prepričan od žene koja je ovde glavna junakinja
Zakon
Drago mi je kada čujem komentare i da neko voli ono što pišem. Za nas autore to je jedina nagrada
Odlicna prica, svidja mi se jeste duza ali vrijedi svake procitane steanice.