Sidar je mali gradić na Mediteranu

Zato mislim da ti sada treba dati priliku za nešto više jer ako je sad ne iskoristiš više nikad nećeš moći. A sad možeš sve. Sad imaš taj momentum.
Sofija je zastala da otpije kapucino i pripali još jednu cigaretu a onda nastavila.

Sofia – Odlučila sam da te unaprijedim u top sellera i voditelja odjela bookera. Sigurna sam da ćeš u ovom periodu napraviti još puno dobrih poslova pa bi bila šteta i na tebe i za mene da to prođe nazapaženo. Za tebe zato jer ćeš dobivati veće bonuse, veći koeficjent i buduća mirovina će ti biti veća, a meni zato jer ćeš pozitivno djelovati na ostale radnike. Kad jedan uspije onda se u firmi dogodi lančana reakcija…

Sandra je čula dovoljno i počela razmišljati o svemu ovome što je do sad čula a ostatak Sofijinog govora nije niti slušala. Već se je vidjela u novoj ulozi, u novom uredu… a Sofia je i dalje pričala.

Sofia – …tako da ovo nije pitanje hoćeš ili nećeš nego od danas imaš novo radno mjesto.
Sandra se je uspjela pribrati i izaći iz dubokog razmišljanja.
Sandra – Ne znam šta da kažem, nisam očekivala ovo. Vrlo sam vam zahvalna…
Sofija – Hey, ne moraš mi persirati, poznajemo se već četrdesetak godina. Ah da, zaboravila sam da svi vi imate drugačiju percepciju o meni… Čekaj, treba mi piće, ustvari moramo popiti zajedno u čast promaknuća.
Naručile su 2 vodke. Sofia je popila naiskap a Sandra samo malo otpila i odložila čašu. Zatim je Sofia naručila još jednu.
Sofija – Samo da znaš, ova odluka je moja ali i svi na trećem katu su je podržali.
Sandra – Ja sam jako sretna ali sam zatečena, zaista nisam očekivala ovo.

Sofia je popila i drugu čašu te je postala mnogo otvorenija.

Sofia – Znaš Sandra, meni je zaista teško, znam kakvom me svi vi smatrate ali u duši ja nisam takva kakvom se predstavljam iz vana. Znam da me zovete „plastic bitch”. Svijesna sam da sam plastična i da sam kuja. Ali ja moram biti takva zbog svog posla i zbog svojeg statusa. To se očekuje od mene.

Sandra – Znam da ti nije lako. Sigurno bih i ja bila takva da sam na tvom mjestu.
Sofia – To je samo gluma, vi sigurno mislite da sam ja bezosjećajna, da neznam niti vaša imena. Ali ja se sjećam da si ti uvijek čak i po ljeti pila toplu limunadu, znam da si slušala Celine Dion… ja znam sve o svima vama. Znam da je

Marina loša radnica koja ne može niti ispuniti normu, znam da je Lino zaljubljen u nju i da on umjesto nje odrađuje i opisuje na njeno ime. Znam da Lidia ima 2 mačke, Arthur i Bond. Kad je prošli mjesec javila da je bolesna, nije bila bolesna nego je mačku vodila k veterinaru. Ina, znam da je ona narkoman. Ona radi dobro kad ima drogu ali kad je u krizi onda je neupotrebljiva. Pa opet, nešto ipak napravi, zamisli da joj dam otkaz, njezin život bi bio gotov…

Sandra – Iznenađena sam, ja sam zaista mislila…
Sofia – Ne krivim te, neka tako i ostane
Stres i vodka su djelovali na Sofiju. Bila je na rubu plakanja.
Sofia – Znaš, ja zapravo tebi zavidim. Ti imaš lijep uredan život, dobar brak a vidi mene. Ja muža vidim svaki drugi tjedan a nekoliko sati. I to kad dođe doma, ne provodi vrijeme samnom. Ja mu trebam samo da dobro izgledam kad idemo na večeru sa njegovim uglednim društvom. On samo gleda jesam li se odebljala ili dobila koju boru na licu. On me je napravio ovako plastičnom a nije me niti dodirnuo deset godina, Ja nemam muža, ja nemam brak…