Tog proleca stan u kom zivim sa roditeljima bio je prepun majstora koji su menjali prozore, zastakljivali terasu za predstojecu zimu, kao i krsa, alata i buke.
Dane sam provodio na netu, citajuci sve i svasta, spreman da caletu i majstorima priskocim u pomoc ako nesto zatreba. Lepi dani me nisu vidjali, takoreci.
Cesto sam posecivao jedan domaci sajt sa vestima iz sveta, muzike, politike i najcesce sam se zadrzavao na komentarima posetilaca. Tu se moglo procitati sve i svasta. Ubrzo sam poceo i sam da ostavljam komentare na vesti i kako to ide, na moje komentare bi se neko nadovezao i postala je praksa da jedan krug ljudi komenterise vesti i ulazi u otvorenu diskusiju. Jedna od clanica je bila i osoba koja se potpisivala kao “crna maca”. Kako je vreme odmicalo, nasi komentari su bili sve licniji da bismo uskoro kao registrovani clanovi sajta poceli da razmenjujemo privatne poruke.
Sa sajta smo presli na dopisivanje putem e-mail-a i prica je tekla sasvim spontano.
Jednom prilikom sam odlucio da joj zatrazim broj telefona i nakon par dana njenog neodgovaranja, dobio sam njen broj. Usledio je i prvi poziv. Imala je super glas, bila je duhovita i pametna devojka, po proceni – mojih godina.
Iznenadila se prijatno kada se ispostavilo da oboje studiramo Pravni fakultet i delimo jos neka slicna interesovanja. Nisam mogao da prekinem da razmisljam o njoj, kako izgleda i sta se krije iza tog blagog i toplog glasa. Posle nekoliko dana mi je na Facebook-u stigao poziv za prijateljstvo i kada sam ugledao sliku, imao sam sta i da vidim! To je bila ona. Marija. Crnokosa devojka plavih ociju, atraktivnog izgleda. Zazvonio mi je telefon i ubrzo se nas razgovor pretvorio u visecasovno komentarisanje slika i prerastao u nocnu seansu.
Predlozio sam vidjanje i odlazak na pice negde. Tvrdila je pazar i posle dan-dva, pristala. Dogovor je pao. Trebalo je da se nadjemo ispred Pravnog u 17h, bas kada se ona vraca s posla.
Nakon priprema, brijanja i tusiranja pozurio sam ka Pravnom.
Stajao sam u masi ljudi i cekao ne bih li je ugledao. U masi ljudi, nakon duzeg cekanja ugledao sam osmeh i oci koji mi prilaze. Imao sam zaista sta da vidim: crnka, niza od mene za glavu, prodorno pravnih ociju, savrseno izvajanog tela u farmerkama na stiklama mamila je svojim izgledom.
Nakon formalnog upoznavanja krenuli smo neodredjeno ka Tasu. . .
Predlozio sam kafic u blizini, ali bila je mnogo prakticnija od mene i uz flasicu hladne vode sa kioska predlozila klupu u parku kako bi dosla do vazduha nakon guranja po busu i napornog dana na poslu.
Pricali smo, vreme je odmicalo a izmedju nas je postojao taj fluid koji ma koliko da smo hteli da ignorisemo, ni ona ni ja nismo mogli.
Priblizila mi se, bezobrazno me gledajuci u oci i ne cekajuci dugo, ja sam joj prisao, zagrlio je i poceo strasno da je ljubim. Jezici su nam se isprepletali i mi smo zavrsili u klincu, tu na klupi, ne mareci za ljude i decu oko nas. . . Situacija je bila vrlo ozbiljna. Kidisala je na mene, grizla me za usnu a noktima prelazila grubo preko mojih ledja. Nisam je ispustao iz ruku. Privukao sam je snazno ka sebi i u kratkoj pauzi stigao sam da izustim:
-Imam prazan stan. . .
Ostali
