Zadovoljila pogrešnu osobu u liftu

Andrija je dugo cekao da lift stigne do prizemlja, a kada je konacno usao u njega primetio je da ka vratima trci i jedna mlada devojka. Mahala mu je, zadihana, da zaustavi lift. On je pruzio ruku ne dozvoljavajuci vratima da se zatvore. „E bas vam hvala!“ – zadihano je rekla. „Ovde se lift inace dugo ceka, ko zna koliko bih se zadrzala, a bas sam u zurbi!“ „Koji cete sprat?“ – galantno je upitao Andrija, resen da ostane dzentlmen do kraja. „Vidim da ste vi vec pritisnuli sedmi, i meni ce odgovarati.“ – rekla je. Lift se lagano pokrenuo. „Znate, uvek me je strah da se ne zaglavim, zato obicno izbegavam da idem sama. Iskreno, radije idem peske ako nema nikog drugog u liftu.“ „Ma, nemate cega da se plasite!“ – hrabrio ju je Andrija. “ ovaj lift se jos nikada nije zaglavio.“ Ona mu je okrenula leda, zagledana u dugmice. Odjednom, lift je zadrhtao, a zatim i potpuno zastao. Pogledala ga je sirom otvorenih ociju. „Eto, sta sam vam rekla, ja sam takav baksuz…“ – prisla mu je i uhvatila ga za ruku. „Molim vas… a sta cemo sada da radimo?“ „Ma, nije to nikakav problem, sigurno postoji neki alarm…“ – on napravi pokret ka tabli, ali ona ga spreci. „Da li bi vam bilo neprijatno ako bih vas zamolila da me zagrlite? Tako sam se uplasila!“ – Andrija je zbunjeno obgrli oko ramena. „Oh, vi ste jedan tako snazan muskarac, ja ne znam sta bih radila da niste ovde sa mnom. Mogu li da znam vase ime? A mozda bismo mogli i da predemo na ti, kad smo se vec nasli zajedno u jednom ovako strasnom momentu.“ „Andrija!“ – promuklo je izgovorio. – „zovem se Andrija.“ „Drago mi je, ja sam Helena!“ – ona ne pokaza ni najmanju nameru da izade iz njegovog narucja. – „Sta mislite… ovaj, sta mislis, kad ce doci da nas spasu?“ „Ne znam stvarno, ako ne pritisnemo dugme…“ „A sta mislis o ovom dugmetu?“ – ona uze njegovu saku i prinese je svojim grudima. On se zbuni. Ovakav razvoj situacije nije ni najmanje ocekivao. „Helena…“ – promucao je. „Da?“ – mazno je odgovorila, jos vise pritiskajuci njegovom rukom svoje grudi. „Ovaj…“ „Zar nisi oduvek zeleo da vodis ljubav u liftu? Znam da ja jesam, a ovo je savrsena prilika, zar ne? Mogu proci sati pre nego sto nas odglave, zasto da ne iskoristimo to vreme na najbolji moguci nacin?“ – on je stajao prislonjen uz sami zid lifta, nije mogao da se pomeri, a da je bas ne odgurne, sto i tako nije zeleo. Helena je svojim dugim noktima nezno milovala njegov vrat sto je neizbezno izazivalo trnce po citavom njegovom telu. Pomerio je svoje ruke ka njenim grudima, i obe ih potpuno obuhvatio. Pod tankom tkaninom njene bluze osecao je njene vec nabubrele bradavice. Uzdisala je i uvijala se pod njegovim dodirom. A onda su njene usne dotakle njegove, njen jezik je istrazivao njegovu vlaznu unutrasnjost, a rukom je posegnula ispod njegove majice. Bila je priljubljena uz njega, drhtala je, njene sake milovale su sa puno strasti njegove grudi, leda i stomak. Osetio je da postaje tvrd kao stena i jedino sto je zeleo da ta strast nikada ne prode. Nije vise mislio na to u kakvom se nemogucem polozaju nasao, sam sa zgodnom devojkom u zaglavljenom liftu, i to ga ona otvoreno poziva na seks. Da mu je neko pricao da to moze da se dogodi ne bi nikad poverovao. Ne, takve se stvari zbivaju samo na filmu, nikako ne u pravom zivotu, i nikako ne njemu!