Žena mog šuraka

Pre dvadeset pet godina, kada sam prvi put upoznao Sonju, ženu mog šuraka, pa sve do danas, nisam prestao da maštam o njoj. To nije uticalo na moj srećan brak, a ni događaj koji se desio pre ravno sedamnaest godina, nije ugrozio ni moj a ni njen brak. Sonja je izuzetno zgodna i lepa žena, pitome naravi, prirodna plavuša sa nešto manjim grudima. Ima uzan struk i prosto božanstvenu guzu i prekrasno izvajane noge. Znao sam da je bila svesna mojih pogleda a pri tom nikada me nije izazivala niti pružala povoda da bilo šta pokušam. Imali smo dobar odnos, znala je često da mi poveri svoje intimne probleme, najčešće vezane za njenog muža koji je bio uspešan poslovan čovek izuzetno preke naravi i često vrlo nasilan prema njoj. Nikada nije pokazivao ni najmanje poštovanja prema ženi koja mu je bila verna i koja mu je rodila dvoje dece. Nije bila u pitanju ljubomora, jer za to nije imao ni najmanje razloga. Prosto, bio je takav karakter. Radio je mnogo vodeći firmu sa više zaposlenih i puno putovao. Pre sedamnaest godina ženio se rođak moga šuraka na jugu Srbije, i kako je moja supruga bila sa našom tek rođenom ćerkicom, nije mogla ići na svadbu i odlučeno je da ja pođem sa šurakom, njegovom Sonjom i njihovim kumom koji je bio samac. Seli smo u njihovog novog mercedesa, on i kum napred jer su uvek imali neke poslovne razgovore, a Sonja i ja pozadi. Ne mogu reći da mi nije prijala ta kombinacija. Put iz Bačke pa do jednog mesta na jugu Srbije bio je dugačak. Šurak je bio izuzetno nervozan i svoje raspoloženje iskaljivao je, naravno, na Sonji. Ja sam ćutao i bilo mi je vrlo neprijatno. Kum je shvativši situaciju insistirao na nekom poslovnom razgovoru da bi šuraku skrenuo pažnju sa žene. Stigli smo kasno popodne, svadba je prošla uobičajeno i negde posle ponoći, na naše zaprepaštenje, šurak reče da krećemo nazad. Uzalud su bila nagovaranja rodbine da ostanemo na spavanju. On inače nije puno popio i pošto je večito i svuda žurio, tako sedosmo u kola i krenusmo nazad. Put se otegao iako je šurak na autoputu vozio brzo. Njegov ružan odnos prema Sonji koji je imao i u dolasku, nastavio se i sada. Toliko ju je izvređao da je sedeći levo od mene tiho plakala. Ja sam je neprimetno uhvatio za ruku i time hteo da pokažem da je razumem i da sam na njenoj strani. Odgovorila mi je samo zahvalnim pogledom. Pustio sam joj ruku i nastavio da je posmatram. Bila je prelepa u tankoj haljini koja joj je dosezala malo iznad kolena otkrivajući njene noge koje sam u mraku auta više slutio nego što sam mogao da ih vidim. Kolena su nam se skoro dodirivala i ja spustih svoju ruku na svoje levo koleno, tek santimetar dva od njenog. Jedva sam se suzdržao da ne krenem rukom prema njenoj nozi. Ne znam da li je osetila tu moju želju, ali u jednom trenutku njeno koleno je pritislo moje prste. Da li mi se samo učinilo, ne znam, ali taj gest je u meni izazvao toliko snažno uzbuđenje da je srce počelo ubrzano kucati. Pogledi su nam se susreli i kao da sam u njenim očima pročitao da je želela da me ohrabri. A šta ako sve to umišljam? Bio sam van sebe od uzbuđenja, lomila me je ta slatka dilema i nikako nisam mogao da pronađem u sebi snagu potrebnu da nešto pokušam.