„Rekla sam ti da nismo par, mi smo porodica“, insistirala je mama.
„Dobro, kako ti kažeš. Uglavnom, šta vam mogu ponuditi?“
„Pa, o čemu se, dovraga, radi?“ upitala me mama oštro nakon što je Simona uzela naše narudžbe i praktično odšetala, pjevušeći sebi u bradu.
„Zašto, šta misliš pod tim?“ upitao sam nevino, glumeći neznanje.
„Vrlo dobro znaš o čemu pričam, mladiću“, rekla je, sada potpuno ponovo u roditeljskoj ulozi, čak i više nego što sam je ikada vidio, neugodno me podsjećajući na tatu neposredno prije nego što će mi oštro pričati. „Pokušavaš naći vremena s tom luckastom konobaricom i ostavljaš me da sama vozim cijelim putem kući. Nije u redu, gospodine.“
Slegnuo sam ramenima. „Samo sam radio ono što si predložila, vraćao se u normalu, što uključuje razgovor s lijepim djevojkama koje pokazuju interesovanje za mene. Ili sam te pogrešno čuo?“
„Ne, nisi“, rekla je uz uzdah. „Ali nisi morao, znaš, početi tako brzo“, rekla je. Mogao sam se prevariti, ali mislim da sam čulo tračak ljubomore u njenom glasu i odlučilo sam to iskoristiti.
„Hej, kada prilika pokuca, moraš odgovoriti, inače ćeš provoditi puno vremena sa svojom rukom“, komentariso sam nonšalantno, zaista se oslanjajući na tu posljednju riječ, nadajući se da će joj prizvati slike od sinoć. „Ali hej, ako želiš preispitati cijelu tu stvar s normalnošću “
„Ne“, rekla je, malo prebrzo, pretvarajući se da proučava jelovnik, iako smo već naručili. „Slušaj, kada se vratimo kući, možeš raditi šta god želiš. Ali do tada, možeš li malo prestati s flertovanjem, molim te?“
„Šta god kažeš, majko.“
„I prestani me zvati majka. Tako je kruto i formalno i čini da se osjećam staro.”
“Ali to smo sada, zar ne?”, istakao sam. “Prava majka i dijete, s pravim i uglednim odnosom. Ti govoriš, a ja, kao poslušan sin, slušam bez prigovora. Dakle, majka mi se čini kao najprikladniji oblik oslovljavanja u ovoj situaciji. Zar ne bi rekla, majko?”
Dakle, uz uzdah i odmahivanje glavom, konačno je odustala i upali smo u neugodnu tišinu koja se protezala tokom cijelog obroka, sve do trenutka kada je Simona došla s računom. “Još se svađate? To nije dobro”, rekla je, cvokoćući, okrećući račun i počevši pisati. “Znate šta, činite se kao dobri ljudi koji su se malo izgubili, pa ću vam otkriti malu tajnu – upravo se održava mala proslava na periferiji grada, blizu stare farme Radevic, ono što ovdje zovemo Sajam žetve.” Mislim da bi to moglo biti upravo ono što vama dvoje treba da se vratite na pravi put. Izvolite”, rekla je, gurajući račun prema mami.
„Hm, hvala”, rekla je mama, čak ni ne gledajući papir. „Ali ne vjerujem da ćemo praviti još nepotrebnih zaobilazaka.”
„Oh, mislim da ćeš biti sretna što si ovo prihvatila”, rekla je Simona zagonetno, kuckajući prstom po novčanici. „Ali hej, to je tvoja odluka. Samo razmisli o tome, u redu? Imam osjećaj da će ovogodišnja proslava biti nezaboravna! “U svakom slučaju, čuvajte mi se dok se ponovo ne sretnemo”, rekla je, mašući dok je odlazila.
“Baš čudna djevojka”, promrmljala je mama.
*
“Pa, šta misliš?” rekla je mama dok je ulazila u auto nakon što je platila račun.
