Najgore od svega, sto je i ona odgovarala dvosmisleno, nisam znao da li ja umisljam ili se i ona na neki nacin nabacivala.
Primetio sam da je skidala sako kada bi svi otisli i ostala fino dekoltirana dok smo sami. Dolazila bi do stola i sa ledja mi naslanjala grudi na rame kao da me pita nesto. Provalio sam da su pitanja uglavnom nebitna, vec je bitno da dodje do moje kancelarije.
Uvek bi se malo vise naginjala da nesto spusti na moj sto i tako mi omogucila pogled na te prelepe grudi. Sve cesce je znala da me u prolazu onako cmokne u obraz bez razloga. Ali uvek da niko to ne vidi.
Sve mi je to prijalo, pocela je da se pojavljuje u mojim snovima. Tada sam znao da sam zaglibio u toj ideji. Definitivno sam se primio na rodjenu majku…..
Dani su tekli a ja sam se svako jutro budio sam tom mislju.
Nisam znao vise kako da komuniciram, kako da se ponasam, plasio sam se okoline, da neko ne primeti, da se ne izletim sa nekim nepristojnim komentarom.
Zezali smo se nesto i dovikivali iz kancelarije u kancelariju svi zajedno, vicevi doskocice.
“Nije tebi lako Aco” rece mi Milan
“Keva ti ovde stalno si pod nadzorom” haahahaa..
Svi smo se smejali.
“Ne smes nista ni da privedes, nikako nisi sam” dokivnu Ivan.
“Pa znao sam ja da sam pogresio. Umesto da sam primio neku sklinku, pa da joj placam prekovremeni rad” svi su znali na koji rad sam mislio i svi su se smejali, naravno i keva.
“Ovako nista, samo kafu mogu da trazim” smejanje, ali nikakav komentar od keve… Ocekivao sam da nesto dobaci, ali se samo smeskala.
Onda mi je stigla poruka na gtalk od nje, sledeceg sadrzaja.
Polako, sve u svoje vreme i znak ;)….
Zaledio sam se. Okrenuo sam pogled ka njoj, smeskala se ka meni i namignula.
Srce mi je tuklo 100 na sat. Nisam hteo da se zavrsi na toj poruci.
“Sta sve u svoje vreme, ne razumem?”
“Pa onda, ili si lud ili sam ja slepa :)”
Znaci to je to, provaljen sam.
Jos jedna poruka
“Jesam li slepa :(”
Sta reci sad…. Pogledao sam ka njoj. Ocima mi je pokazala na monitor.
“Kucaj ne gledaj me” nova poruka.
“Nisi slepa” mislim da sam te dve reci kucao 20 sekundi.
“Znas onda o cemu pricamo”
“Mislim da znam”
“O cemu”
“O tvom izgledu”
“Nije samo to, ima tu jos…. Jel tako?”
“Ne znam sta da ti kazem”
“Posto me ne gledas u oci, a tako je lakse, kazi mi istinu”
“Moras da postavis pravo pitanje, nisam siguran da 100% razumem”
“Znaci nezgodan deo si ostavio za mene? Pitanje hoces. Evo ti pitanja. Da li me u poslednje vreme gledas kao zenu ili kao majku? I sta se to mota po tvojoj lepoj glavi?”
Definitivno je to to, provaljen skroz.
“Au… Ovo nisam ocekivao”
“Nisi ocekivao? Ajde ne okolisi nego mi reci kratko i jasno. Mislis da sam luda i da ne osecam tvoje poglede na meni. Jesi li svestan da me gutas pogledom. Neko ce te mozda provaliti covece.”
“Nije valjda toliko ocigledno”
“Mozda drugi to ne gledaju na taj nacin, ja osecam kako me gledas”
“Nisam siguran sta da ti kazem, tacno je da si mi u poslednje vreme bliza nego inace, lepa si zena i prija mi tvoja blizina.”
Mislio sam da cu izleteti iz stolice.
“Ti ocigledno ne razumes pitanje, pa cu ti postaviti novo.”
