Moja bivša studentica – I dio

Vrijeme seminarskih radova je ujedno značilo i vrijeme kada će mi studenti dolazili na konsultacije. I to me činilo nervoznim… Znao sam da će doći red i na nju, a nisam znao šta da uradim. Da se pravim lud ili… Ili da ipak nešto pokušam… A, šta ako ispadnem kreten? Šta ako se počne pričati kako sam pokušao spavati sa studenticom. Nisam bio jedini koji to pokušava, radi, ali to nije bilo u skladu sa autoritetom koji sam uživao, onim što ljudi misle o meni. Umjesto da se radujem susretu s njom nasamo, ja sam jedva čekao da taj dan dođe i prođe. „Dobro veče, profesore!“ – ušetala je veselo u moju kancelariju. Pravila se da ne primjećuje kako sam ostao bez daha. Na uskim bijelim helankama, od nekog finog, kao plišanog, materijala ocrtavao se jasno njen venerin brijeg. Visoke štikle sandala uljepšavale su njene noge i još više isticale njenu moćnu guzu. Bijeli topić otkrivao joj je stomak i jedva stezao nabrekle grudi. Indy se namirisala nekim parfemom koji je ispunio moj kabinet, a meni rasplamsao želju koja se, imao sam dojam, pretvorila u materiju. Zadrhtalo mi je u stomaku i osjetio sam erekciju. Pogledao sam je u oči prilično ozbiljno, naslonio se u radnu fotelju i pitao je: „Indy, jesi li ti došla na konsultacije ili…?“ U tom trenutku začu se kucanje na vratima i u kabinet uđe Maja, u nekoj laganoj mini-haljinici, sa bretelama. Njena duga plava kosa milovala je vajana ramena, lančić oko zgloba isticao ljepotu njenih nogu. „Profesore, oprostite… Mogu li i ja prisustvovati konsultacijama sa Indy? Zajedno smo radile seminarski, pa želim čuti šta ćete njoj reći.“ Situacija u kojoj se govorilo o seminarskom radu, a u suštini, sve mirisalo na seks; snašao sam se i prilično smireno odbio Maju. „Lijepo od tebe, Majo, što si zainteresovana. Koliko znam ti si po rasporedu zakazana za prekosutra. Ne bih da narušavam princip da sa studentim, u četiri oka, pričam o njihovim radovima. Nemoj se lutiti.“ „Uredu, profesore.“ – odgovorila je i pogledala Indy. „Hajde, sačekaj me u kafiću.“ – rekla joj je. „OK, čekam te…“ – rekla joj je i nježno cmoknula u usne. – „Doviđenja, profesore.“ „Doviđenja, Majo.“ – rekao sam joj i upitno gledao Indy. „Šta…“ – osmijehivala se i upitno me pogledala raširivši ruke. „Indy, vrlo dobro znaš da sam prilčno otvoren. Zbunio me način na koji si se obukla, a još više ova „pusa“ sa Majom… Uredu, u „pusu“ neću da ulazim, ali ovo prvo…“ – moja samokontrola je pobijedila. Iako mi je srce jako lupalo, iako sam bio veoma nervozan, napaljen, ponašao sam se kao da sam savršeno stabilan i da ni o čemu ne mislim,osim o mom poslu. Ipak, nadao sam se da će ona napraviti prvi korak, zato i jesam spomenu njen izgled. „Ah, profesore, pa to je danas normalno, joj… Nemojte biti tako, ne znam… Zatvoreni!“ „Šta je normalno?“ „Pa, to, da se dvije prijateljice cmoknu u usta. Mislim, to ništa ne znači.“ „Rekao sam da u to neću da ulazim… Hoćeš li mi objasniti jesi li došla na konsultacije ili u diskoteku?“ – hinjio sam strogost. „A, to… Pa, poslije konsultacija idem vani… A, što… Ne sviđa vam se kako sam se obukla?“ – provokativno se nasmijala i jasno pokazivala da o svemu možemo pričati. „A, nije li malo neobično da profesor primjećuje kako se studentica obukla? Ako vam se ne sviđa ja mogu otići i presvući se.“ – provocirala me.