Helena i Daniel sjedili su na otvorenoj terasi uz more, jeli ribu i pili vino. Još uvijek su bili odjeveni u kupaći kostim.
Daniel: – „Nisam baš veliki obožavatelj morskih plodova, ali ovo je promijenilo moj pogled na ovu vrstu hrane.”
Helena: – „Ne sjećam se kad sam zadnji put jela ovoliko.”
Daniel: – „Istina, nikad te nisam vidio da jedeš toliko.”
Helena: – „Pa, Daniel, da te pitam. Osjećaš li se dobro ovdje sa mnom? Ne želim te spriječiti da uživaš kako želiš. Mislim, ako ne želiš, ne moraš biti sa mnom cijelo vrijeme, slobodan si ići kamo želiš i kada želiš.”
Danijel: – „Ma daj mama dobro sam. Stvarno mi je ok.”
Helena: – „Hvala, puno mi znači.”
Daniel: – „Ok, dakle… sada možemo ići probati neke nove koktele?”
Helena: – „O ne. Nema šanse. Ne mogu piti dva dana zaredom, nisam se oporavila od jučer. Ali… Hm, ok, mogu popiti jedan. Ali samo jedan i ja odlazim u sobu. A ti ostani tamo koliko želiš.”
Daniel: – „Ok, dogovoreno.”
Došli su u isti beach bar gdje su bili sinoć.
Konobar: – „Hej, kako ste večeras?”
Helena: – „Mnogo bolje nego ujutro.”
Konobar: – „Ha ha, vjerujem. Što želite popiti?”
Helena: – „Koji koktel nismo probali sinoć?”
Daniel: – „To je dobro pitanje.”
Konobar: – „Čekajte, napravit ću posebne koktele za Vas. Siguran sam da to nikad niste probali.”
Konobar je miksao koktele i sipao u čaše, stavljao ukrase…
Konobar: – „Izvolite, uživajte!”
Helena: – „Hvala.”
Daniel: – „Hvala.”
Ovog puta i Helena je pila polako.
Helena: – „Mmmmm jako ukusno.”
Daniel: – „Istina.”
Helena: – „Ali večeras stvarno pijem samo ovaj i odlazim.”
Daniel: – „Ok, ja ću još jednog.”
Nakon nekoliko minuta.
Helena: – „Ok Daniel. Odlazim sada. Vidim puno djevojaka tvojih godina, sigurna sam da će ti se pridružiti kad odem.”
Daniel: – „Ha ha, Ma daj mama.”
Helena: – „Ćao, zabavi se.”
Daniel: – „Ćao.”
Kad Helena otišla, Daniel se obratio konobaru.
Daniel: – „Dobri su ti kokteli, ali zajebi to, daj mi pivo i nešto kratko.”
Konobar: – „Da, to je moj čovjek, he he.”
Daniel: – „Uzmi i sebi nešto.”
Konobar: – „O, hvala ti puno.”
Konobar je donio pića.
Konobar: – „Živjeli.”
Daniel: – „Živjeli.”
Konobar: – „Oprosti ako ću biti nepristojan, ali moram pitati, ova žena je tvoja…?”
Daniel: – „Mama. Ha ha, ona je moja mama.”
Konobar: – „Čini se da je jako fina žena.”
Daniel: – „Da, je. Pa, malo je izgubljena jer se tata morao vratiti kući prvi dan kad smo došli ovamo.”
Konobar: – „Oh, razumijem.”
Daniel je pio pivo dok je sjedio na barskoj stolici i gledao kako djevojke plešu. Kada ga je jedna od njih pogledala, on se nasmiješio. Ona je uzvratila osmijehom.
Daniel: – „Može piće za ove djevojke?”
Konobar: – „Naravno. Ha ha. S tom karticom možete što god želite. Idem ih pitati.”
Kada je konobar otišao do djevojaka, u beach bar su ušla tri muškarca. Tri mišićave “gorile” u crnim majicama, ćelavih glava. Daniel je prestao disati na trenutak. Srce mu je počelo ubrzano kucati.
Razmišljao je: – „O ne. Nađu li me, mrtav sam. Ne radim ništa loše u svom životu. Ne zaslužujem takav kraj. Ne radi se o meni, ja se ne bojim smrti nego mama, tata i Mia se nikada neće oporaviti od toga. Hej, možda sam samo paranoičan. Možda nije ništa. Možda su samo zaštitari. Možda sam to samo umislio. Hmm. Ipak, možda bih trebao nazvati policiju. Policija? Policija im ne može ništa. Sigurno imaju svoje ljude u policiji…”