Svi znate od ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova nema ništa.
Uvek se sve raspada a kao nešto renoviraju non stop.
Redovi puni penzionera ili male bolesne dece.
Čekaš i kad imaš zakazano i kad nemaš.
Dodjes na kontrolu i ti se vise razboliš u hodniku.
Tako je isto sa zubarima.
Na opštini često bude pored 3-5 domova zdravlja, zubar ima samo u jednoj.
I to se čeka zakazivanje kao gužva i jedva izvučeš jedan termin mesečno.
Zato mnogi, kao i ja, idemo u privatne ordinacije kod privatnih zubara.
Koji se naravno malo više plaćaju, ali ako hoćeš da te nikad ne zaboli zub u životu jer je jako ne prijatno mora da se ide redovno na kontrole.
Kontrola obicno bude na 6 meseci.
Skine se kamenac i popravi se nešto ako ima.
Ja tako vec dugo idem kod jedne zubarke.
Ta zubarka se zove Aleksndra.
Idem kod nje 3 godine, ona je privatnik i drzi sam ordinaciju bez ikakve pomoci.
Aleksandra ima crnu dužu kosu.
Visoka je oko 175 cm.
Baš je lepa, ima prelepe svetlo zelene oči i gotivna je.
Zubarka ima 33 godine. Koliko sam čuo i zapamtio od nje ima dvoje male dece i muža.
Što se tiče gradje, tu je jedno odlično dupe, koje kad uvuče u onu roze komplet zubarsku uniformu, izgleda još veće i bolje.
Ta roza uniforma mi se posebno svidja kod nje.
Jer izgleda kao bomba i pritom je još baš lepa.
Sise nisam mogao previše da vidim.
Ali pod uniformom deluju normlane i srednje koje idu uz tu visinu.
Koje sam par puta osetio kad mise priblizila na jednoj popravci, doustila ih je na moje butine.
Od jednog puta, ceo naš odnos se promenio.
A taj put ću vam sad ispričati.
Uvek sam uzimao termine sredinom dana da izbegnem gužvu i špic do tamo.
Znaci obicno kad sam išao oko 12 i 1 jeste malo jako sunce al jebiga.
Ali sad sam imao neke obaveze preko dana.
Pa sam bio primoran da uzmem poslednji temin u 6 pred zatvaranje.
Čekala me je, radila nešto na kompujteru i stigao sam u ordinaciju.
– Ćao, evo me da i to obavimo. ( Ja )
– Eeeej ćao, ajde sedi ti tamo polako, sad ću ja. ( Aleksandra )
Seo sam na onu njihovu spravu za predledanje.
I namestio naslon.
Nju sam slušao koja je bila iza mojih ledja.
– Jel bila gužva dok si dolazio? ( Aleksandra )
– Pa onako, trebalo mi je malo više zbog kolone na semaforu, ali sam se nekako provukao. ( Ja )
– Aha. Da,da pa šta da se radi, sad u ovo vreme uvek pun saobracaj. I meni treba mnogo posle kuci. ( Aleksandra )
– A muž te ne čeka? ( Ja )
– Ma koji muž, nema ni vremena a ni jadan colje posle svog posla. Dosta mi pomaže oko dece jer ja sam ovde od 10 ujutru pa evo sve do 6 budem. ( Aleksndra )
– Da, razumem te, a to je ona najgora smena kao od 9-5 sredinom dana, naspavaš se al posle izgubiš ceo dan. ( Ja )
– Jeste, baš to, ni tamo ni ovamo. Nego ajde da vidimo kako stojimo. ( Aleksndra )
Ustaje i čujem kako prilazi ka meni.
– Oćeš malo da ti spustim to, da budeš više opušten. ( Aleksndra )
– Ne nema potrebe., super je ovako. ( Ja )
Pritisnula je dugme i spušta sam se još pozadi polako.
– Daj opusti se, koliko se puta već bio ovde, znaš sve. ( Aleksndra )
– Tako je. ( Ja )
Aleksndra pali lampu koja je iznad, namešta je na centru mojih usta i navlači medicinske plave rukavice.
