A kada je sve pocelo, kada smo se malte na prvi put sreli, ne racunajuci kada smo bili klinci i kada se gotovo i nesecamo jedno drugog. Usledili su razni mili i nemili dogadjaji nakog toga, razvod roditelja, selidbe, rat. Tog leta kada ona dolazi kod mene sve pocinje. Bila je vesela, ambiciozna klinkica i kao i sve klinke danas prilicno obdarena, sto se tice fizickog izgleda. Aktivno se bavila sportom, kao i ja 19-to godisnjak pun sebe i sampion u jednom sportu. Bili smo odusevljeni jedno drugom posebno sto nam je oboma sport bio glavna okupacija. Celog tog leta se gotovo nismo razdvajali, iznova smo upoznavali jedno drugo, a ono sto mi je najasnije ostalo u secanju su nasi zajednicki treninzi, izlasci u grad, duge setnje, odlazak na bazen i reku na kupanje, kupovine uz probanje u radnjama, njenih naravno i uz davanje mog misljenja kako joj stoji. Ni jednog trenutka o njoj nisam pomislio na neki drugi, neprimeren nacin.
A onda dolazi jesen, ona odlazi kuci i krece na dalje skolovanje, a ja na odsluzenje vojnog roka. Par puta smo se culi telefonom i onda dobijam pismo od nje u kome govori o predivno provedenom letu samnom, o odusevljenju sto smo se konacno sreli posle toliko godina, o tome kako sam ostavio predivan utisak na nju…. Uz pismo sam dobio i sliku, nas dvoje zajedno. Sta je u tom periodu pocelo da se desava samnom ni danas sebi ne mogu da objasnim. Cinjenica je samo da sam intezivno razmisljao o njoj, a onda jedne noci, zbog nemogucnosti da zaspim od prevelike uzbudjenosti koju, verujem, odlazim u toalet sa namerom da se olaksam. Kako sam poceo da navlacim kurac tako mi je ona prolazila kroz misli u raznoraznim situacijama kroz koje smo bili tokom prohujalog leta. Kada sam se prepustio tim mislima i slikama u svojoj glavi poceo sam da svrsavam kao nenormalan. Tek tada sam postao svestan cinjenice, da sam ga upravo izdrkao misleci samo o jednoj osobi, o…. svojoj…… s e s t r i.
Kako je vreme prolazilo tako su se i nasi kontakti proredili, jer oboje nas je zivot vodio nekim svojim tokovima. I bez obzira sto me nikako nije napustala pomisao o njoj na jedan drugaciji nacin, i sto mi je celog vojnog roka neprestano bila u mislima, pa i mnogo godina kasnije, nisam se trudio da produbim taj odnos, kao da sam bezao od svega, kao da sam bezao od samoga sebe. Na njene pozive i pisma nisam odgovarao i tako su godine prolazile. Doslo je doba i sve aktuelnijih mobilnih telefona, kompjutera i interneta. I onda sasvim slucajno ponovo uspostavljamo kontakt, gotovo devet godina nakon naseg susreta i zajednicki provedenog leta.
Jedne vecer dobijam poruku na mobitel. Broj nepoznat, “ako si ti Nikola, volela bih da se dopisujem s tobom”. Mislio sam da se neko zeza i naravno nisam odgovarao. Ali posle par upornih i slicnih poruka prihvam igru i odgovaram. Na moje pitanje ko je i odakle joj moj broj, dobijam odgovor ”ovde jedna tvoja stara poznanica, koja te davno nije videla i jako te se uzelela”. Poceo sam da motam film o svim mojim bivsim uz dalje dopisivanje, ali nikako nisam mogao da provalim ko je. Danima sam se tako dopisivao sa njom, a da nisam znao o kome se radi, tako da su lagano moje poruke postajale sve eroticnije, dok je osoba sa druge strane sve to prihvatala. Na moje insistiranje da mi otkrije svoj identitet odgovorila je da se zove Iva, (sestrino ime je zapravo Ivana), da smo se upoznali prilicno davno i da sam ja to najverovatnije zaboravio, ali da sam njoj ostao u prelepom secanju. Na moje pitanje “da li je medju nama bilo neceg konkretnog” i posle njenog “u kom smislu”, i mog “u intimno-erotskom, ha, ha”, ona odgovara, “nazalost nije, sto ne znaci i da nece”.
Ostali
