Mama i radnici – II dio

Dobro jutro… ….protrljao sam oči – šta radiš – rekao sam. Čekam da se probudiš. Jel si dobro? Klimala je potvrdno glavom I tiho rekla, valjda jesam. Mama je ustala sa, prinela mi kafu I sela na stolicu kraj moje. Jel te boli nešto, jel su te povredili hoćeš kod doktora da te vodim – pitao sam? Ne,ne boli me ništa, sve je u redu zlato.

Mama i radnici – I dio

Ćutali smo par minuta I zatim ja rekoh. Kako se to desilo zaboga, kako je uopšte došlo do toga, zašto se nisi zaključala – pitao sam. Ne znam, Marko – slegnula je ramenima. Kako ih nisi čula, da ulaze u kuću, pa su uleteli u tvoju sobu? Spustila je pogled naniže rekavši – kako sam mogla da ih čujem, kad sam taman zaspala.   Znao sam da me laže, prećutavši mi, ono što sam saznao pre dva dana, a noćas I video svojim očima, da se ona već jebala sa mladim Sergejom. Spavala si znači, a nisi zaključala vrata. Pa zaboravila sam. Možda si ih prethodnih dana nečim izazvala, radila nešto provokativno, što bi ih potaklo da učine tako nešto? Bože Marko, pa valjda me ti poznaješ….? Zato te I pitam – pomislivši pri tom,u sebi kako ja moju mamu u stvari uopšte ne poznajem, jel nikada u životu mi ne bi palo na pamet da bi prevarila tatu sa drugim muškarcem, čak ni da bi pomislila nešto tako, a ne sa nekim klincem od dvadesetak godna. Pa nisam, kažem ti da nisam, dobro je što si se ti našao tu, inače ko zna kako bi se završilo. A ustvari otkud ti, kako si se ti stvorio, uopšte mi nisi rekao da ćeš dolaziti? Očekivala sam te tek jutros. Razmišljao sam da li da joj kažem pravu istinu, I odlučio sam: reći ću joj. Neki dan, dok smo ručali u dvorištu, čuo sam ih, kako te komentarišu. Kako me komentarišu – bila je začuđena – kako!? Ne bih baš da ponavljam njihove komentare, ali još tad mi je sve bilo jasno, …… zastao sam. Šta, šta ti je bilo jasno, ….šta – bila je u blagoj panici, izraz lica joj se menjao. Postajala je nervoznija. Vrteo sam glavom, bilo mi je teško da to prevalim preko usta. Reci mi, šta,…. šta ti je to bilo jasno……….???? Bilo mi je jasno mama, da ti spavaš sa onim klincem, Sergejom…… nisam mogao da poverujem u to što sam tad čuo od Rusa, dok su pričali među sobom. Ali sam se nazalost uverio. I zato nemoj da me lažeš, da si zaboravila da zaključaš vrata.   Crvenela se u licu kao bulka, kapljice znoja su joj orosile čelo, bila je zatečena. Situacija je postala teška, u vazduhu se osećala napetost. Spustila je glavu naniže, nije smela da me pogleda u oči, osećao sam njenu sramotu. Nije osporavala, niti je bilo kakvim gestom pokušala da negira moju izjavu. Eh mama,mama,… šta ti je to trebalo, nikako mi ne ide u glavu ? Ne znam, prošaputala je vrlo,vrlo tiho. U grlu mi je stajala nekakva knedla. Istovremeno mi je bilo žao mame, a opet, ne znam ni sam, ne mogu da kažem da sam je mrzeo, više je to bila neka vrsta ljubomore. I kako je to počelo, kako se dogodilo, ne razumem, stvarno ne razumem? Šta da ti kažem – šaputala je – pogrešila sam, ispala sam glupa. Samo to imaš da mi kažeš, to ti je objašnjenje. Ne znam zlato, ne znam………..prosto se dogodilo.