—
2.
Petar i Kejt smešili su se jedan drugom dok su se rukovali.
-Petre, nisam verovala da ću te ovde videti.
Mladić se zakašljao i zaobišao je da uzme čašu punu viskija sa stola. Čuo se žamor i tiho šaputanje ljudi iz udruženja arheologa.
-Čudno kako je svet mali, Kejt.
-I ja bih to rekla. Nego, šta radiš ti ovde? Tokom naših dopisivanja pričao si mi da si pica majstor.
Mladić otpije malo pića i zagleda se u okupljene ljude. Priđe mu Kejt.
-Hmm….došao sam ovde zbog nekog posla. Jedan moj drugar je među ovim ljudima ovde pa mu pravim društvo, rekao je i okrenuo se Kejt nasmešivši joj se.
-Aha, izusti Kejt naoko zbunjena.
-Gde je tvoj muž kad smo već kod toga? pitao je on nju.
-Gore je u apartmanu. Oh…trebalo bi da se vratim gore po njega. Ima govor da održi.
Neko vreme je stajala pred njim. Sećala se njihovih tipkanja i njegovih poruka.
-Nadam se da ćemo se videti kasnije, Petre.
-Sasvim sigurno hoćemo, reče Petar i sa pićem u rukama produži kroz gomilu ljudi.
Kejt napusti dvoranu i popne se do sobe broj 115. Prilazeći nadala se da je svršio sa tim kurvama.
Vrata su bila poluotvorena.
Kejt, zapanjena onim što vidi pred sobom, vrisne i ispusti čašu ispunjenu žestokom tekućinom na pod.
Nesrećni joj muž ležao je na podu sobe potpuno mrtav. Kejt ga zaobiđe pomalo iznenađena hladnokrvnošću koju je održavala na prizor njegovog mrtvog golog tela. Podiže telefonsku slušalicu i pozva obezbeđenje.
Dok je čekala na odgovor veza je pomalo pucketala. Zapali cigaretu i otpije viski koji je upravo natočila u novu čašu.
-Halo?, javi se prodoran muški glas.
-Molim vas dođite do sobe 115. Moj muž…mrtav je.
Spustila je slušalicu i okrenula se prema prozoru. Crno nebo presvučeno tamnim oblacima i snegom koji je padao u velikim nanosima ostavljao je utisak idilične atmosfere.
Uđoše momci iz obezbeđenja. Pogledaše mrtvog Majkla pa Kejt.
-Ovo je vaš muž, pitao je momak dok su ostalo dvoje stajali oko tela.
-Jeste. Bila sam dole sa ljudima iz udruženja arheologa i kad sam se vratila u sobu, videla sam ga ovakvog…khm…
Momak iz obezbeđenja pozvao je policiju.
Policijska vozila pristizala su velikom brzinom do hotela. Bila su tu i vozila hitne pomoći, iako nisu bila od velike pomoći.
Iz neobeleženog automobila izašao je muškarac u sivom kaputu. Zajedno sa pripadnicima policije ušetao je u hotel i popeo se do sobe 115.
Patolog, dr. Stamenkovski, stajao je pored detektiva pokraj leša debelog engleza. Nasuprot njima Kejt je sedela na stolici.
Detektiv zapali cigaretu posmatrajući Stamenkovskog kako kopa po mrtvom englezu kao neki arheolog. Potom se okrenuo prema Kejt.
-Šta se zbilo ovde.
Kejt se promeškoljila u stolici ispijajući viski koji joj je bio preko potreban.
-Da vam kažem detektive…moj muž je često koristio usluge elitnih prostitutki dok je obilazio gradove širom sveta.
-Hm.
-Sigurno je izbio neki nesporazum tokom tucačine.
Otrovne reči izbijale su iz usta matore engleskinje. Detektiv je slušao s vremena na vreme bacajući pogled prema patologu.
0